Џо Ловано отвара Панчевачки џез фестивал

Ловано ће представити свој „Класик квартет“ (Classic Quartet), са Лоренсом Филдсом на клавиру, басистом Петером Славовим и бубњарем Отисом Брауном, у постави која представља својеврсну синтезу његове беспрекорне, дуговечне каријере у славу најбољих момената џеза као жанра.

Исте вечери биће и концерт америчког саксофонисте Тима Берна и његовог састава „Снејкоил“ (Snakeoil), као и бесплатан концерт мађарског састава „Канаро“ (Canarro).

Већ од деведесетих Џо Ловано се претплатио на Гремије и годишње награде магазина Даунбит (Downbeat) у различитим категоријама, од албума године до најбољег музичара на свом инструменту, и тај златни низ траје већ дуго.

Критичари његов успех виде у снажном и упечатљивом тону, хармонској комплексности и виртуозности, те способности да своје умеће стави у креативни контекст свирања са различитим музичарима.

Ловано никад није допустио себи да предуго свира у истом бенду и са истим људима, већ би увек пронашао прави тренутак да направи заокрет и продужи даље – било да се ради о свирању „треће струје“ џеза са великим ансамблом, у трију са Дејвом Холандом и Колтрејновим бубњарем Елвином Џонсом, у квинтету у коме је као контрабасисткиња стасавала данас велика звезда Есперанца Сполдинг.

Каријера америчког саксофонисте Тима Берна оличење је бескомпромисног уметничког пута и припадности независној сцени.

Стасавао је седамдесетих, у времену када је џез изгубио битку за публику у љутој борби са рок музиком, а потом и диском и фанком.

Но, ни тада, као младић, није посегао за фјужном, а авангардна и фри џез сцена тог времена је, без пресије за комерцијалним успехом и у сенци турбулентних жанровских превирања, нудила прегршт могућности за креативно изражавање својих протагониста.

Млађани Берн је узор пронашао у саксофонисти Џулијусу Хемфилу, те већ и крајем седамдесетих основао своју прву (али не и последњу) издавачку кућу, не би ли направио себи простор за издавање ауторских албума.

Његов актуелни састав „Снејкоил“ представља „ревију минуциозних аранжмана, те узбудљивих и комплексних хармонија“, у којима се виртуозност музичара огледа како на индивидуалном тако и на колективном плану.

У друштву све самих прекаљених асова америчке креативне музике, као што су Оскар Норијега на кларинетима, пијаниста Мет Мичел (стицао репутацију и код Дејва Дагласа) те бубњар Чес Смит („Мери Халворсон трио“, „Сикрет чифс 3“...), Берн се представља у својој пуној стваралачкој зрелости.

Музика мађарског састава „Канаро“ евоцира најбоље моменте традиционалног циганског џеза познатог и као мануш свинг, који у комбинацији са мађарском традицијом дочарава атмосферу старих времена и будимпештанских кафетерија.

Свирајући у славу чувеног Ђанга Ренара, са додатком мађарских „зачина“, овај бенд представља оригинални приступ једном од најполетнијих џез праваца у његовој историји.