Рундек: Важно ми је да правим музику која не личи на нешто друго

„Чини ми се да зовем људе на свој рођендан, а не на концерт“, oткрио је „Танјугу“ прослављени композитор и музичар који ће 15. јуна наступом на београдском „Ташмајдану“ прославити 20 година од првог самосталног албума "Apocalypso".

Концерт на „Ташмајдану“ је почетак регионалне турнеје Дарка Рундека и великог бенда који је окупљен само за ту прилику.

Турнеја носи назив Apocalypso Now, по Рундековом албуму Apocalypso, који изашао одмах након распада једног од најзначајнијих југословенских бендова „Хаустор“, чији је Рундек био вођа.

Рундек са нестрпљењем очекује предстојећи концерт у Београду пре свега због сјајног бенда: „Ух, то су много добри музичари. На сцени ће бити четири представника моје генерације, али и четири млада музичара који предводе сјајну нову загребачку сцену. Роко Црнић на басу, Миро Манојловић на удараљкама и Јанко Новоселић на бубњевима и сјајна саксофонисткиња Ана Ковачић. Они су дивна будућност загребачке музичке сцене која се дефинитивно буди“.

Напомиње да ће искуство бављења позоришном режијом и те како применити у припреми концерта.

„Имам намеру да осмислим 'Приредбу' у којој ће посебно место имати комбинација светлосних ефеката, видео-садржаја и мало кореографије... Али, не брините, нећемо правити глупости на сцени“, открио је Рундек.

За њега је у претходних 20 година живот са концертом био избор а не околност. Како каже, било је ту различитих периода.

„Наравно да све моје песме нису аутобиографске, али неке и подсећају на оно што сам проживео од када је 'Хаустор' престао да постоји. То је била нека врста терета, свакако. Бог ми је дао мало дара да створим нешто лепо и вредно. Наравно некада са више а некада са мање муке. Мом животу је дефинитивно дало више смисла и светла што сам успео да своје дело поделим са другима“, казао је Рундек.

Према његовим речима, од самог почетка и првих дана „Хаустора“ тражио је најтачнији музички израз који није био сличан било чему што је у поп музици било комерцијално.

„Моја нaмeра је увек била да музика коју правим не личи на нешто друго. Тога се држим и данас. Било је природно да посегнем за инспирацијом у традиционалним музичким оквирима јер су они ближи извору. Хтео сам да радим нешто што је актуелно а истовремено повезано са традицијом“, признаје музичар.

Каже да увек воли да чује „Партибрејкерсе“ уживо, али да није никада желео да скупља имена омиљених бендова: „ТБФ су за мене одличан бенд. Гледао сам их у Новом Саду... 'Но Моцарт' ће стићи у Београд ускоро из Загреба. Одлични су.“

Са осмехом каже да су га сви већ милион пута питали шта би променио у последњих 20 година.

„Немам спреман одговор на то... треба живети живот. Тих 20 година ми није баш прошло по неком плану“, поручује Рундек.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво