Томи Емануел за РТС: Волим кад сам отворен и рањив на сцени

Вечерас ће у Центру „Сава“, у оквиру 18. „Гитар арт фестивала“, наступити чувени гитариста Томи Емануел. Биографија тог Аустралијанца, специфичне гитарске технике, бележи наступ на затварању Летњих Олимпијских игара у Сиднеју, две номинације за награду Греми, и титулу најбољег гитаристе 1990. године, коју му је доделио магазин „Ролингстоун“. Однедавно је и члан Реда Аустралије. Биће ово прилика да публика премијерно чује нумере са његовог последњег албума „Никад није касно“.

Познати музичар је на почетку интервјуа за РТС истакао: „Желим да публику поведем на својеврсно путовање. Моја музика је већином позитивна, и веома срећна, али има и неких нумера које нису тужне већ озбиљне. Имају приче. Не желим да свирам ноте и акорде, већ да причам приче без коришћења речи“.

Промовишете свој нови албум. Чини се да је нумера „Браћа по крви“ за вас посебна. Због чега?

„Ја сам амбасадор једне америчке организације кроз коју дајемо часове гитаре људима који су избегли од рата. Поклањамо им гитаре и часове. Подржавам ту организацију тако што продајем своје гитаре, а новац дајем тој организацији. Они купују гитаре за њих... Сама песма има више значења. Једно је настало из сна у којем смо брат и ја у рату негде, раздвојени. Он мисли да сам ја мртав, ја мислим да је он мртав. Нашли смо се у том сну.“

Стипендирате на „Берклију“ једног нашег гитаристу. Шта то за вас значи?

„Мени много значи да могу да стварно помогнем некоме. Најбоље је инвестирати у људе. Снага људи!“

Шта је ваше завештање?

„Надам се да људи кроз моје песме могу да виде да можеш бити свој, да имаш леп живот свирајући музику и да можеш свету донети нешто дивно, да позитивно светлиш у свом мраку. Да не мораш да продаш своју душу или одагнаш снове. Увек подсећам људе да треба да свирају јер то воле, и само због тога. Публика није глупа. Они осећају све. Често кажем да ако неко жели да се бави овим послом, треба да буде спреман да буде огољен на сцени, не може се ништа сакрити. Ја управо то волим, кад си потпуно отворен и рањив.“

Чини се да сте све постигли у животу, да ли је то тако?

„Гладан сам нових искустава. Најважније је шта можете научити и како то да унесете у животе других људи. Јер кад свирам, у вама се дешава нешто лепо. Не знам шта је то. Искрено и не желим да знам. Мени је довољно да знам да свирајући чиним добро.“

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво