Порекло музичких инструмената код Срба

У Народном музеју у Крагујецу је представљена књига са пратећом изложбом, под називом „Порекло музичких инструмената код Срба“. Многи инструменти који се и данас користе имају зачетке у праисторији, док истраживања показују да се други појављују, услед мешања са другим народима и културама, у античко доба и у средњем веку.

Бранећи се од звери, још је неандерталац у камено доба стварао музику. Зујаче, удараљке од камена, гребачи од костиjу, животињски рог – били су први инструменти.

Археолошки налази неолитских коштаних свирала из Дивостина код Крагујевца показују да су наши преци најпре овладали дувачким инструментима. Разне врсте свирала: звиждаљке, цевнице, шупељке – биле су омиљени инструмент код Срба. У народној традицији се и Свети Сава појављује као божански чобанин „који је уза се вазда имао дудук“.

Игор Ђуровић, аутор књиге Порекло музичких инструмената код Срба, бавио се нашим народним инструментима и довео их у везу са најстаријим подацима о њиховом настанку.

„Српски народ, када је дошао из своје прапостојбине, задржао је све до 19. века у великој мери своје традиционалне инструменте, који корене имају у праисторији. Врло је тешко примао средњовековне инструменте, лауту, псалтир, у свој инструментаријум“, објашњава Ђуровић.

Ипак, лауте, трубе и бубњеви су пратили крунисање Цара Душана 1346. године, а путописци у 16. веку бележе и употребу бубњева у сигналне сврхе. Ударање у њих је значило да на путу нема непријатеља.

Порекло музичких инструмената код Срба, тему која је до сада била готово непозната, Игор Ђуровић, кустос археолог Народног музеја у Крагујевцу, уобличио је у књигу. Резулат четворогодишњих археолоских, етнографских и историјских података добро је полазиште и за даља етномузиколошка истраживања.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво