„Хвала, Јадранка“ у Јапану

У јапанској престоници Токију одржан је четвородневни омаж великој српској и југословенској кантауторки Јадранки Стојаковић, која је раније ове године преминула након дуже и теже болести.

На приредби у Токију под називом Хвала, Јадранка, уз пригодне говоре о њеном стваралаштву, одржавани су концерти на којима су јапански музичари, који су сарађивали са Јадранком током њеног дугогодишњег боравка у тој земљи, изводили песме које су заједно с њом компоновали.

Извођени су и јапански аранжмани хитова којима се Јадранка осамдесетих година прославила у СФРЈ, а публика је имала прилику и да ужива у изложби њених ликовних радова.

Свечаност у Токију планирана је тако да се поклопи са рођенданом наше велике уметнице 24. јулом, а организовала ју је уметничка кућа „П3 арт енд енвајормент“, којој је Јадранка даровала своје радове на платну, и поштоваоци њене музике.

Јадранка Стојаковић преминула је у 66. години живота 3. маја ове године у Бањалуци, где је борећи се с болешћу, радила и као уредница музичке редакције Радио-телевизије Републике Српске.

Необична каријера југословенске диве

Јадранка Стојаковић рођена је у Сарајеву 1950. године у мешовитој породици, оца Србина и мајке Хрватице. Почела је да наступа у раној младости у Немачкој у групи свог ујака као басиста и вокал, да би по повратку у земљу 1971. године почела да компонује за „Камерни театар 55“, а затим и РТВ Сарајево.

Потом су уследили први контакти са нашим дискографским кућама и наступи на домаћим фестивалима у Опатији и на Београдском пролећу, сарадња са легендарном групом „Бјело дугме“ (песме Има нека тајна веза, Чекала сам) и као и наступ на „Евросонгу“ у Даблину, где је 1981. године заједно са Недом Украден и Исметом Крвавац певала као пратећи вокал Сеида Мемића Вајте композицију Лејла.

Јадранка ће, несумњиво, пре свега остати упамћена по фантастичној соло каријери коју су обележили дирљиви хитови Све смо могли ми и Што те нема, који су јој донели непролазну славу на простору целе бивше Југославије.

Паралелно с музичким стваралаштвом, она је дипломирала на Ликовној академији у Сарајеву и похађала студије филозофије и психологије. 

Плодно стваралаштво и карактерни интегритет

Почетак Јадранкине каријере у Јапану био је изузетно необичан, јер јој је по доласку речено да су путеви за представљање аутора из мањих и Јапанцима релативно непознатих земаља ограничени и да, пошто је она из комунистичке земље, не преостаје ништа друго него да се промоција њених песама изврши уз помоћ Комунистичке партије Јапана.

Тако је Јадранка, која је успела да склопи четворогодишњи уговор са гигантом музичке индустрије „Тошиба-ЕМИ“, најпре наступила на музичком фестивалу у организацији Јапанске комунистичке партије.

Припремајући албуме за ту дискографску кућу, међутим, Јадранка, која је позната по богатим емоцијама, великој креативности и љубави према акустичним инструментима, суочила се са непријатним комерцијалистичким захтевима - од ње се тражило да ствара електричним инструментима и да се држи популарних образаца поп и диско музике који су се у то време добро продавали.

Почетак рата у СФРЈ и сукоби у Сарајеву дали су идеју јапанским дискографима да Јадранку представе као трагичну музу из ратом разорене земље, али је она одбила тај покушај да се југословенска несрећа искористи за остваривање профита, те се, по истеку уговора, одлучила да пређе у мању, алтернативну дискографску кућу која је била вољна да јој да слободу да компонује и да врши креативне експерименте, као што су обраде југословенске етно и јапанске традиционалне музике.

Од тада, она је одржала више стотина концерата у Јапану на којима је, осим на нашем и јапанском језику, певала и на енглеском и италијанском, свирајући гитару и стари ирански инструмент саз, а компоновала је и музику и за јапанске телевизије, нарочито документарни, историјски и драмски програм државне телевизије НХК.

Јадранкине концерте пратили су и видео-материјали који су између осталог садржавали и њена сопствена ликовна дела попут цртежа, слика и колажа.

У Јапану је објавила девет албума и седам синглова, а са својом групом „Спејс лаб“, осим на концертима у овој далекоисточној земљи, наступала је и на фестивалима и другим приредбама у Азији, Европи и САД где је, поред својих старих балада, изводила етно, амбијеталну и алтернативну музику. Она је у Јапану одржала и више ликовних изложби и издала једну књигу.

Јадранка, која у Јапану није засновала сопствену породицу, напустила је Токио и настанила се у Бањалуци 2011. године након великог земљотреса на североистоку Јапана, како би за себе обезбедила негу која јој је била потребна након пада са бине на једном концерту у Јапану када је тешко повредила кук. 

Нажалост, по повратку на југословенске просторе, лекари су констатовали да пати од амиотрофичне латералне склерозе (АЛС), неизлечиве неуролошке болести која проузрокује постепено одумирање мишића и парализу са фаталним исходом.  

Услед тога што је дуго радила за мање дискографске куће и изводила етно и експерименталну музику, а могуће и због разлика у етосу и менталитету, Јадранка у Јапану није доживела признање и славу коју је уживала у СФРЈ, а у Земљи излазећег Сунца имала је и финансијске и тешкоће са продужењем визе.

Ипак, и данас, пет година након њеног повратка у Босну у тој далекоисточној земљи постоји језгро од више стотина њених фанова и поштовалаца, због чега је њен званични вебсајт на јапанском језику и у њеном одсуству био редовно ажуриран, а четвородневни омаж добро посећен.