Дивна Љубојевић: Желим да вратим духовној музици место које јој припада!

У ексклузивном интервјуу за Интернет портал РТС-а, певачица духовне музике Дивна Љубојевић истакла је шта публику очекује на њеном предстојећем концерту у Центру „Сава“, зашто је у једну акапела композицију укључила гудачки квартет, како гледа на чињеницу да је познатија у иностранству него овде, на који начин јој је помогла сарадња са Бајагом...

Певачица анђеоског гласа Дивна Љубојевић и њен вокални ансамбл „Мелоди“ прославиће 25 година рада концертима 21. априла (20 ч) у Центру „Сава“ у Београду и 23. априла у Новосадској синагоги (20 ч). Концерт у Београду ће бити одржан под покровитељством градског Секретаријата за културу, у оквиру манифестације „Дани Београда“, а назив му је „Београд у сусрет Васкрсу“.

Концерти у Београду и Новом Саду су и промоција ЦД-а Антологија најлепше духовне музике православног истока, који је недавно објавио ПГП РТС. ЦД представља пресек онога што је Дивна снимала у протеклих четврт века. У питању су 23 најлепша дела српске, византијске и православне културне баштине.

Шта публику очекује на предстојећим концертима и можете ли издвојити нешто специфично?

„Публику очекују и добра музика и добра слика. Извешћемо наш стандардни репертоар који обухвата српску, руску, грчку и бугарску музику византијског културног круга. Као гости наступиће 'Интермецо квартет' који ће са мном одсвирати две композиције“, одговорила је Љубојевићева.

„Једна је од Чеснокова Совјет превјечни, а друга Тебе појем Рахмањинова. Специфичност и новина је то што је у акапела композицију укључен гудачки квартет.“

Како сте дошли до тога да у једну акапела композицију укључите квартет?

„Ретко ко је Моцарт који уписује сваки глас или инструмент директно у линијски систем. Композитори су обично користили клавир као хармонски инструмент ради компоновања и слушања коначне хармоније композиције. Када схватите да је нешто прешло са клавира на песму која има библијски, псаламски и литургијски текст то мора да је у реду и значи да се тиме не скрнаве ни музика ни текст.“

„Такође, подстакла ме је и публика. Наиме, једна врста публике иде у цркву да би чула духовну музику, друга иде на концерте класичне музике на којима понекада има прилику да чује и духовну музику. Међутим, трећа врста публике није ни тамо ни овамо и не може да дође до онога што ја радим, а било би лепо да дође, јер је то универзална вредност која обогаћује. Та музика пуни и срце и душу и човек од ње постаје само бољи. Тада сам схватила да мора да постоји начин како доћи до тих душа и, пре свега, ушију, јер онда то само дође до душе.“

„Бићу сликовита. Када вам, на пример, лекар препоручује да узимате витамин обавезно вам каже да морате уз то да поједете и нешто масно како би се у организму тај витамин добро растворио и био ефикасан. Тако сам схватила да нешто у мом приступу мора да замени ту масноћу, да мора да постоји нешто што ће есенцијални витамин да спроведе у организам, односно што ће инструменте и то што ја радим без скрнављења, природније довести до ушију. То спајање две хиљаде година дугог трајања једне уметности са новијом врстом, инструменталном класичном музиком је јако узбудљиво.“

Зар није управо песма са Бајагом Од када тебе волим била медиј који је вашу музику довео до тих ушију?

„Да, та песма са Бајагом је потпуно неочекивано направила управо то. Рекли су ми да су коментари на ту песму били управо онакви који би се очекивали да је неко слушао оно што ја иначе певам, пошто су спомињали анђеоски глас. Запитала сам се како неко може тако нешто да каже док ја певам једну поп баладу. Али, то је био пун погодак, та песма представља транзицију, имала је много прегледа и исто толико прегледа је пренела на оно што ја иначе радим да сам сигурна да је пуно људи дошло до есенције путем тог 'уља'. То је мени фантастично.“

Има ли духовна музика своје место на домаћој уметничкој сцени?

„Моја жеља је да вратим духовној музици место које јој припада. Она се нигде не налази, сем у цркви, па чак ни у цркви не можете чути репрезентативно извођење. Она се изворно свакако везује за цркву, пре свега је обредна, међутим вековима је компонована од стране признатих композитора класичне музике чија се музика изводи на концертним подијумима, као што су Рахмањинов, Чајковски, али и са западне стране Моцарт, Бах...“

„Али, музика западне провенијенције се рачуна врло у класичну, а ова код нас, прављена у православном културном кругу се некако не рачуна у класичну и ја се питам зашто. Моја животна жеља је да помогнем колико могу да се та музика врати у концертне дворане, па да се кроз концертну дворану врати у душу.“

Како коментаришете чињеницу да сте у иностранству популарнији него у земљи?

„Не чудим се томе, мада ми је у почетку то било сморно, питала сам се зашто, како је могуће, а онда сам се запитала зашто да не. То је нормално, јер људи који познају историју, који цене своју традицију су у много бољој позицији да се отворе за нешто друго и да схвате вредност нечег другачијег него људи којима је онемогућено да живе на својој традицији, да је упознају, и којима је подметнута 'кока-кола' уместо домаће здраве бозе. Таква је ситуација код нас и са тим се човек помири, а у ствари, то и није ништа страшно.“

Које бисте пројекте из своје каријере издвојили као најзанимљивије?

„Било их је више, али свакако бих издвојила да сам 2011. године на Сицилији учествовала у рађању новог музичког жанра, а реч је о холограмској опери аутора Франка Батијата. Он је један ренесансни тип свестрано талентованог, образованог човека који живи у садашњем времену, а оперу је писао поводом 500-годишњице рођења сицилијанског филозофа и научника Бернандина Телесија. Било је заиста интересантно искуство гледати премијеру из публике док други ви певате на сцени. Али морам признати да је било и сабласно.“

„Такође, један од изазова ми је и био рад на филму Human. Имала сам чак и врсту треме, одговорности, јер га је радио један од пет најпознатијих фотографа на свету Јан Артхус-Бертранд, док је музику писао познати композитор Арманд Амар. У филму певам песму Вивалдијев Јерусалим, Други став коју је Амар обрадио. Премијера филма је била септембра 2015. у Паризу и певала сам на њој. То је један од веома занимљивих пројеката.“

Шта бисте  поручили и својој публици и грађанима уопште?

„Сматрам да је веома важно бити истинит човек, не бити лажан јер онда не може да буде лоше. Јако је важно бити прави. Оно што треба сви да знају односно чега треба да се сете сваког јутра када се пробуде је да смо сви ми рођени са познањем добра и зла и да су све релативизације доброг и лошег направљене да би се човек изгубио у самом себи.“

„Треба веровати свом унутрашњем осећају. На пример, када кажемо толеранција, шта то у ствари значи? Чега толеранција, шта се толерише, зашто се толерише, ко се толерише? Да ли је толеранција смирење или трпљење? Људи треба да размишљају о томе, треба да гледају у небо да виде какво ће време бити, а не да скидају апликације које ће им рећи чак и како се осећају у опцији 'reаl feel'. То је застрашујуће.“

„Застрашујуће је када схватите да тамо неко улази у ваш мозак да вам каже шта је ваше реално осећање. То је скандал. То је оно чему смо ми изложени – сви други знају шта ми треба да знамо и како се осећамо. Моја порука је да људи верују Богу и себи као Божијој творевини, и да покушају да се изборе са свиме што се намеће као истина“, закључује Дивна.

број коментара 8 пошаљи коментар
(петак, 29. апр 2016, 00:40)
anonymous [нерегистровани]

Nije kasno

Za Divnin glas nije kasno, vreme je da nas vrati korenima i duhovnim vrednostima Srpske istorije.
To sto neumemo da vrednujemo sami sebe nije krivica drzave,niti politicara koji za svoje dobro nama povladjuju, a mi za to vreme gledamo preko tudjeg plota nasladjujuci se kojekakvim glupostima. Za rijaliti programe, razne gluposti imamo vremena i para jer nas roditelji uce neradu, pogresnim sistemima vrednovanja sebe ponizavamo. Izgradnjom sopstvenog bica vraticemo se blagodetima zapostavljene duhovnosti i humanosti. Tesko nama ako i kad docekamo da zbog bolesti se setimo koji i kakav smo narod, da u nama samima lezi lek za bolesti koje nas okruzuju. Lakoverne je lako prevesti preko vode malim prstom noge /najmanji je/, tu nema krivice drugih osim nas, kako sejes tako i zanjes.
Elem, zasucimo rukave, radimo za svoje dobro da Divna ne bi zbog nas raubovala svoj divan glas.

(уторак, 19. апр 2016, 15:40)
Чича из Шумадије [нерегистровани]

Лело је то Дивна, али касно, време је за парове, фарме...,

Желео бих да ово успе и остави трага по Србији, да се вратимо коренима и осетимо дух прошлости.
Бојим се све је постављено на главу, држава нема снаге, не уме или не жели, можда и не сме, да спречи испирање мозга путем тв програма где су једине вредности парови, фарме, ријалити шоу и остале бљувотине. О филмовима на нашим програмима - то је Богу плакати... и то никога није брига, битни су избори, БГ на води, обећања,биће боље за 5~10~20~30 година а ми од ове срсеће на издисају.

(уторак, 19. апр 2016, 14:20)
anonymous [нерегистровани]

Divna divno peva

Pored duhovne, vizantijske, mozda bi RTS mogao da pokrene projekat da Divna i drugi koji pevaju divno, na svoj nacin pevaju, prilagode ranije hitove nasih pevaca i pop, rok, naroden i etno muzike,...pocela je sa bajaginom pesmom, ali ima mesta i da se na drugaciiji nacin pevaju pesme od Mise Jovica, Riblje corbe, Smaka, Djordje Marjanovic, Lola Novakovic, Z.Colic, Ljiljana Petrovic, Djordje Balasevic.....narodne lepe pesme....

(уторак, 19. апр 2016, 08:13)
Dule [нерегистровани]

Prelepo

Divna je prelepa

(уторак, 19. апр 2016, 00:54)
anonymous [нерегистровани]

N Sad

Divna je zaista Divna.

(понедељак, 18. апр 2016, 19:09)
anonymous [нерегистровани]

Духовна музика

Волим да слушам духовну музику, нарочито када Дивна пева.
Сматрам да људи често духовну музику не доживљавају на прави начин. Она је наша понос, традиција и комуникација са Богом која је стара две хиљаде година, која у срце допире.

(понедељак, 18. апр 2016, 19:09)
anonymous [нерегистровани]

Eto, sta da se kaze, osim,

Divna ima pravo ime.

(понедељак, 18. апр 2016, 18:13)
anonymous [нерегистровани]

Svaka cast

E da je dosta vise osoba sa ovim razmisljanjem i shvatanjem, gde bi nam bio kraj...
Svaka cast Divna