уторак, 11. окт 2011, 07:55 -> 12:09
Ужарена Арена
Необична светла, ласери, пројекције на видео-екранима укомпоновани са специфичним звуком, конструисали су у Београдској арени једно од могућих визуелних решења загонетке стваралаштва Жан-Мишела Жара. Одличним сценским ефектима и кристално јасним звуком мегазвезда електронске музике публику је одвела у музичку бајку.
Пионир електронске музике Жан-Мишел Жар, који је наступао пред милионима људи на отвореним просторима, у понедељак увече свирао је у Београдској арени пред око 7.000 људи, у склопу своје прве светске турнеје током које наступа у концертним дворанама и великим халама.
Само неколико година после првог наступа у Београду, славни музичар вратио се на сцену Арене са правим музичко-сценским спектаклом.
Од концерта визионара који је променио историју популарне музике и чији су инструментали више од 30 година музичка пратња свакодневном животу, очекује се много.
Као и на претходном концерту, француски композитор и његова екипа ослањали су се искључиво на старе, кабасте, аналогне синтисајзере.
На огромном видео-биму је у једном тренутку приказано, из визуре самих музичара, како изгледа свирати на тако великим машинама, са безброј каблова, чинчева, потенциометара, полуга, реглера и клавијатурама.
Жар се ни изгледом, ни понашањем не уклапа у слику 63-годишњака, нити у слику човека који је четири деценије посвећен електронској музици, већ се, док скакуће на сцени и барата инструментима, доима попут детета забављеног омиљеним играчкама.
Звук, који са својим музичарима производи, далеко је од игре, беспрекорно ритмичан и кристално јасан.
Концерт је трајао два сата и почео је извођењем теме број два са албума Oxygene. Уследили су најпознатији делови албума Magnetic Fields (1981) и Equinoxe (1978) који су зацементирали Жарову репутацију синтисајзерске мегазвезде и омогућили му да буде први западни композитор популарне музике који је наступио у Кини.
Током једне композиције на видео-биму у Арени ређали су се за планету важни бројеви. Осим броја неписмених (милијарду) могло се сазнати колико се мејлова пошаље годишње, колико новца се потроши на дроге, колико људи пропутује планету, колико има људи на свету, колико је човечанству преостало барела нафте, колико је људи без пијаће воде.
Жар је после 100 минута регуларног дела концерта изашао на бис и прво извео своју можда најпознатију композицију Oxygene 4, а након још неколико хитова, међу којима је највећи одзив имао Rendez Vous 4, француски музичар је затражио од публике да машу својим мобилним телефонима током последње песме да би поздравили све људе на Интернету.
За разлику од првог концерта у Београду који је био умеренијег темпа, ово вече је било узбудљиво, због хитова, због расположења звезде вечери, али и због спектакуларног изгледа сцене на којој су светла, ласери и видео-материјали конструисали једно од могућих визуелних решења загонетке Жарове музике.
