„Ако зрно не умре“ у аустријским биоскопима

Српско-аустријска копродукција, филм Ако зрно не умре режисера Синише Драгина приказује се од краја прошле недеље у биоскопима широм Аустрије.

У средишту филма, који је уврштен у редовни биоскопски репертоар, налазе се два човека која живе у посткомунистичкој Румунији и која путовањем Дунавом ка Србији траже своју одраслу децу.

Почетно путовање Дунавом наставља се у свет корупције, проституције и политике после Тита и Чаушескуа.

Филм је инспирисан румунском легендом о фантомској цркви која путује Дунавом, старом 200 година, на чијој основи је изграђена савремена прича о судбини два оца, Србина и Румуна, чији се животи укрштају на тој реци.

Они упознају скелеџију који се присећа легенде о цркви коју су румунски сељаци неуспешно покушавали да дигну на брду у време када су у Румунији православне цркве биле забрањене.

Филм слојевито обрађује неколико тема. Једна се односи на актуелне проблеме у овим крајевима, трговину људима, док друга говори о често апсурдним друштвима у посткомунистичкој ери.

Осликава се и људска снага истрајности, како у данашње време тако и у доба наших предака.

Према речима режисера Синише Драгина, ту је и судбински елемент којим се неочекивано решавају неке трагичне ситуације и даје смисао.

У филму, окарактерисаном као трагикомедија, у неколико наврата доминира црни хумор.

„Ако пшенично зрно павши на земљу не умре, остаје само. Ако ли умре, доноси обилат род", наводи се на крају филма названог по овом библијском цитату.

Главне улоге тумачи тројац Мустафа Надаревић, румунски глумац Дан Кондураке и Франц Бухризер из Аустрије, а у филму играју и глумци из Србије, Миленко Павлов, Милош Танасковић и Борис Радак.