Рођендан Кинотеке

"У запаљивом ритму", слоган је под којим се одржава 12. Фестивал нитратног филма, чијим отварањем је обележен 6. јун, Дан Југословенске кинотеке. У наредних шест дана, премијерно ће бити приказана 33 стара филма из 18 светских архива.

Међу њима је и непроцењиво благо снимљено на нитратној траци које се чува у реконструисаним депоима нашег архива.

За 61. рођендан, Југословенска кинотека добила је девет комплетно реконструисаних депоа у Кошутњаку, где се налази вредно наслеђе - најстарији нитратрни филмови снимљени између 1895. и 1952. године, на такозваној самозапаљивој траци.

Филм није само историјски документ, већ и добар део историје која није ишчезла и којој не треба чудотворац да би оживела, како је давно рекао пољски сниматељ Болеслав Матушевски, али јој треба добар чувар.

Тако се добар део историје филма код нас сада налази у замењеним металним кутијама, на специјалним полицама, у простору са хлађењем и противпожарним системом. Реч је о првој реконструкцији те врсте од оснивања Југословенске кинотеке, 1949. године.

"Завршетком радова на колекцији нитратних филмова завршили смо и део посла који се односи на свеукупно реновирање архива Кинотеке. Пре две године отворили смо нови депо, прошле године центар за дигитализацију и депо за нитратне траке", каже Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке.

Међу копијама је пронађено десетак филмова који су се водили као нестали, а припадају италијанској, немачкој, мађарској, француској кинематографији.

"Имамо једину копију тих филмова на свету и велику пажњу им посвећејемо", наводи Зеленовић.

У оквиру фестивала нитратног филма "У запаљивом ритму", који уз Порденоне, Болоњу и Осло, спада међу четири најзначајанија те врсте у свету, у Музеју кинотеке гледаћемо дела славних редитеља, међу којима Карла Теодора Дрејера, Беле Гала, Воје Нановића, Октавијана Милетића, Сесила де Мила и других.

Све пројекције немих филмова имаће, као и некада, живу клавирску пратњу.

Фестивал ће промовисати и најновији ДВД из едиције Пионири филма, посвећен славној глумици Ити Рини и њеном филму А живот тече даље, у режији Карла Јунгханса.

Снимљен је 1935, као прва копродуцкија на српском језику.