Изузетан допринос Гавраса и Марковића

Награда „Александар Лифка", која се додељује сваке године на Фестивалу европског филма „Палић", ове године припашће редитељима Константину Кости Гаврасу из Француске и Горану Марковићу из Србије.

У саопштењу организатора се наводи да ће лауреатима награда бити уручена током Фестивала европског филма на Палићу, на коме ће Гаврас и Марковић бити гости.

Француски редитељ, сценариста и продуцент Константин Коста Гаврас рођен је 1933. године у Грчкој, а у Француску је дошао 1951. године да би студирао право, али се пар година касније определио за Институт за високе филмске студије.

Радио је као асистент Жана Жионоа и Ренеа Клера, да би 1965. године режирао свој први филм „Убиства у спаваћим колима" са Симон Сињоре, Мишелом Пиколијем и Ивом Монтаном у главним улогама.

Један од најпознатијих Гаврасових филмова са изразитим политичким ставом је „З" (1969), који је награђен Оскаром за најбољи филм ван енглеског говорног подручја, а у већини филмова овог редитеља на мети критике су ауторитарни и милитантни политички системи.

Добитник је бројних награда, међу којима су и Оскар за најбољи адаптирани сценарио, заједно са Доналдом Стјуартом, за остварење „Нестао", Златна палма на Филмском фестивалу у Кану за исти филм као и награде Златни медвед на Филмском фестивалу у Берлину за филм „Музичка кутија".

Култни филмови, јунаци и реплике

Српски редитељ, сценариста и драмски писац Горан Марковић рођен је 1946. године у Београду, а филмску режију је студирао на ФАМУ у Прагу.

Осим великог броја играних филмова, Марковић је режирао и више од 50 документараца и написао и режирао више позоришних драма.

Већина Марковићевих филмова, међу којима су „Специјално васпитање" (1977), „Национална класе" (1979), „Мајстори, мајстори" (1980) и „Тито и ја" (1992) стекли су култни статус, а њихови јунаци, реплике или музика прихваћени су у оквирима популарне културе и цитирани у другим уметничким делима.

Добитник је више од 30 домаћих и страних награда, како за рад на филму, тако и за позоришно стваралаштво.

Најзначајније награде су две Златне арене у Пули за филмове „Већ виђено" (1987) и „Сабирни центар" (1989), награда Сребрна шкољка за најбољу режију на Филмском фестивалу у Сан Себастијану за филм „Тито и ја" и Стеријина награда за најбољи савремени текст „Турнеја" (2008).

Горан Марковић предаје режију на Факултету драмских уметности у Београду и члан је Европске академије за филмску уметност у Бриселу.

Награда Фестивала европског филма Палић, која ће бити уручена Гаврасу и Марковићу носи име по Александру Лифки, једној од најзначајнијих европских фигура заслужних за промоцију филма у првој половини прошлог века.

Прошле године је ова награда додељена познатом британском редитељу Кену Раселу и српском глумцу Микију Манојловићу.

Седамнаести Фестивал европског филма „Палић", на коме ће бити приказани филмови у девет селекција, биће одржан од 17. до 23. јула на више локација крај језера Палић, као и у Суботици.