"Ледоломац" - од амбиса до нове хит серије

Воз има снажно симболичко значење у историји комунистичке револуције - сетимо се оног којим је Лењин дошао у Русију и покренуо догађаје који су изменили историју.

У стрипу Ледоломац по сценарију Жака Лоба и Оливијеа Леграна, у цртежу Жан-Марка Рошеа, нашу планету задесила је апокалипса. Свет се заледио а човечанство живи у возу који се непрекидно креће око Земље и у том кретању чува своју енергију, топлоту и животну снагу.

Недавно је Ледоломац изашао по први пут и код нас. Пропуштена је прилика да имамо стрип у време Бонговог биоскопског ремек-дела, али ново издање коинцидира са свежом екранизацијом у форми "Нетфликсове" серије.

Бонгов филм је понудио једно јасно марксистичко читање стрипа и дефинисао је воз као капиталистички свет подењен на класе, гурнут у једно перпетуално кретање које би морало имати техничко оправдање али је временом постало датост и добило мистична својства, а заплет је базирао на покушају обесправљених путника из задњих вагона да се докопају локомотиве и преузму контролу.

У Бонговом филму, јунаци на крају успевају да преузму локомотиву али тада схватају да је то од почетка и била жеља деспота који контролише воз и наум да освежи владајући систем који руководи путницима. Међутим, у самој завршници, јунаци праве крајњи гест слободе, покушавају да ураде оно што је немогуће, и излазе ван, у простор који се све време дефинише као негостољубив.

Избор који се не нуди 

"Будимо реални – тражимо немогуће" био је слоган са шездесетосмашких протеста и нудио је у себи тај крајњи хоризнот слободе, односно могућност појединца да се залаже за оно што му се не нуди, да искорачи изван избора који му се предочавају.

Бонгов филм је с друге стране био високоестетизован, необичан научнофантастични трилер високе уметничке вредности и неспорног ауторског печата.

После такве екранизације која је снимана на енглеском језику и намењена интернационалном тржишту где је на крају крајева и јако добро прошла, могло се говорити и о томе да овај филм не можемо гледати само као врхунски ауторски рад већ и као једну од најубедљивијих екранизација стрипова које смо имали прилику да видимо.

Бонг је направио нешто што се веома ретко дешава у екранизацијама – узео је литерарно-графички предложак и уместо редукције на драмске основе извршио је надоградњу. И у литерарном и у графичком погледу.

Стрип за старије

Стрип Ледоломац је специфичан по томе што има научнофантастичну премису али се превасходно бави психологијом ликова.

У цртежу лица јунака имају значајнију улогу од моћних постапокалиптичних пејзажа, и сцене борбе су мање важне од оних у којима се разрађују односи међу ликовима који су често врло суптилни без великих мелодрамских обрта.

У том погледу, Ледоломац је заиста посебна врста стрипа намењеног старијој публици јер на нивоу текста има амбиције романа или барем камијевске или сартровске егзистенцијалистичке драме.

Бонгов филм послужио је као основ и за Нетфликсову серију па не треба да чуди што су поред аутора стрипа, потписани и Бонг и Кели Мастерсон као аутори захваљујући филму. Па ипак, у серији се испоставило да су аутори узели и читав низ елемената стрипа којих се Бонг није латио.

Нетфликсов "Ледоломац" 

Серија Ледоломац имала је тешкоће у реализацији, а између два креатора Џоша Фридмана који је отпуштен и Грема Менсона који га је наследио пале су веома тешке речи, праћене сменама и у другим креативним секторима екипе, па је на крају овај пројекат перципиран као веома ризична продукција мреже ТНТ.

На крају је и сама мрежа ТНТ ушла у нека реструктурирања, па су кренуле и дилеме где ће Ледоломац бити емитован, и Нетфликс се укључио као партнер.

Све то је смањило очекивања од ове серије – неслога, оклевање мреже око емитовања и коначно биоскопско ремек-дело снимљено по истом материјалу снимљено само седам година раније, бацили су велику сенку.

Оно што су гледаоци добили када је серија кренула у мају ове године испоставило се као једна од најбољих ствари на телевизијском програму.

Од филма Ледоломац преузео је генералну атмосферу воза у погледу продукционог дизајна.

Наравно, тешко је постићи Бонгову естетизацију у форми телевизијске серије, али продукциони дизајн му је веома близак. У сценаристичком погледу, серија се ослања на два стрипа обајвљена у интегралу код нас, а форматирана је на веома занимљив начин.

Премијера у право време 

Серија у својој првој половини тече као детективска мистерија у којој се решава убиство путника из репног дела воза, дочим у другом делу из тих догађаја происитиче револуција која се распламсава и прети да промени власт у возу.

Структура "мале приче" из које израста "велика прича" није нова. Али у време када је цео свет био обухваћен ужареним протестима због бруталног убиства Џорџа Флојда, и са гневом људи који су дуго били изоловани због пандемије, у клаустрофобичним условима сличним оним у возу, учинила је Ледоломац изузетно актуелним, малтене као да је настајао у реалном времену у односу на догађаје.

Давид Дигс, афроамерички глумац у успону има врхунску харизму као детектив из репног дела воза кога ангажују главешине из прве класе да реши случај, а оскаровка Џенифер Конели се сјајно сналази у улози главне руководитељке и десне руке оснивача воза.

Сценариста Жак Лоб је у стрипу Делиријус показао да уме да каналише балардовски поглед на свет, на приче о људима који воде живот у машинама за живљење што је можда и било најкарактеристичније у пишчевом роману Небодер (који је иначе пре неколико година имао веома занимљиву екранизацију).

Сличну ствар направио је и у стрипу Ледоломац, а рекао бих да су то препознали и Бонг и аутори серије.

У том погледу, дух Џејмса Грејема Баларда лута овом серијом и плаши господу, исто као и побуњеници из репног дела.

У вагон-ресторану се сусреће са Лењином, и смишљају шта ће даље бити јер нова сезона серије је већ наручена