Мултиплекси и „Нетфликс“ неће уништити биоскопе и ауторски филм

Расправа око умирања биоскопа и победе малих екрана као да се стишала последњих година. И то упркос победничком походу Нетфликса и осталих стриминг сервиса. Број посетилаца биоскопа је у порасту, како у Немачкој тако и у земљама југоисточне Европе.

То се могло чути на конференцији у склопу шесте Недеље филмске критике који се одржава уочи отварања Берлинала, највећег филмског фестивала на свету.

Берлинале и Недеља филмске критике су раздвојени, али надопуњују се и баве истом темом – будућношћу филма. На конференцији је одржан и округли сто под називом „Post cinema, mobile cinema, off cinema" на којем је било речи о другачијим формама довођења филма до публике, мимо уобичајених путева дистрибуције и мрежа биоскопа.

Филмски фестивали у знаку промене

Но супротно од очекиваног, разговор филмских заљубљеника из разних делова Еуропе није се претворио у јадиковку на тему одумирања малих биоскопа и надмоћи мултиплекса. Уместо тога се позитивно говорило о путујућим биоскопима, онима који су мешавина барова и дневне собе и филмским фестивалима као платформама за пласирање, понекад херметичких, филмских дела до широке публике.

Овај потоњи феномен је посебно изражен на југоистоку Европе где је од деведесетих забележен огроман пораст броја филмских фестивала. Почетак тог феномена се, како каже Александра Миловановић, учесница конференције и доценткиња на београдском Факултету драмских уметности, може повезивати с политичким отпором деведесетих.

„Али то се у међувремену променило, све је отишло у неком летаргичном смеру. Људи су постали инертни“, каже Миловановић за DW. Неки фестивали, како је објаснила, сада се финансирају приватно, а финансијери се у одабиру филмова искључиво воде комерцијалним интересима.

Државни и антидржавни филмови и фестивали

Бранка Павловић, једна од селекторки филмског фестивала „Слободна зона“, који је прошле године прославио 15. годишњицу, говори да су неки филмски фестивали постали платформа дистрибутера за представљање програма за будућу сезону.

„Ту бих навела Фест који је изгубио свој профил. Они сада покушавају да поврате стари сјај, али у једном тренутку је то био сајам дистрибутера“, каже она.

Павловић, која предаје и на берлинском Слободном универзитету, за DW говори о феномену локалног карактера који имају многи филмски фестивали у региону.

„На тим фестивалима постоји такмичарски део који је фокусиран на мало другачије филмове, филмове младих домаћих аутора“.

Затим постоје и специјализовани филмски фестивали попут „Слободне зоне“, фокусиране на тему људских права, који су задржали политички карактер.

Филмске средине у земљама које су настале распадом Југославије имају заједничку црту: свуда се филмови деле на „државотворне“ и „недржавотворне“. Често су ти „недржавотворни“ филмови, како је објаснила Миловановић, боље прихваћени на страним фестивалима па се користе као украс према свету, али се игноришу код куће.

Биоскоп у духу браће Манаки

Фестивал „Слободна зона“, осим за време одржавања, користи и форму „путујућег биоскопа“ како би филмове довео и у кутке земље у којима филмско образовање није присутно и већ годинама се бави радом са децом и младима.

Пројект Balkan Can Kino из Грчке, који се такође представио у склопу Недеље филмске критике, својим путујућим програмом попуњава празнину у местима у којима не само да се не приказују некомерцијални филмови, него често не постоје ни биоскопи.

Могло би се рећи да овом формом филмска уметност враћа својим прапочецима у духу браће Лимијер или географски ближих балканских биоскопских пионира браће Манаки.

Биоскопски ентузијаста Оливер Басемир је изнео и своја искуства малих програмских биоскопа у којима публика учествује у колективном суочавању с филмским делима. Пројекције у задимљеним дворанама често се завршавају бурним расправама. „Повратак коренима“, каже Басемир, који тиме евоцира сећања на раздобља када су биоскопи наликовала на барове с филмским пројекцијама.

Путеви до филмских љубитеља су многи. Дан уочи отварања 70. Берлинала, који под новим вођством покушава да изађе из ћорсокака у који је запао последњих година, филмски ентузијасти из различитих делова Европе су закључили да будућност биоскопа није тако тамна каквом је многи виде због Нетфликса и мултиплекса .