Серђо Леоне – човек који је до савршенства уздигао кадар, рез, светло

Рођен у породици уметника, отац Вићенцо редитељ, мајка Едвиџ глумица, Серђо Леоне рано упознаје технологију покретних слика, да би иновацијама до савршенства уздигао кадар, рез, светло. Антологијске су сцене у доларској трилогији којом је рођен култни жанр шпагети венстерна, због којих је Леонеу одао признање и Џон Форд.

Публика се одмах заљубила у Леоновог антихероја, безименог странца у маестралном извођењу Клинта Иствуда као протагонисте Новог света са моралним вредностима у траговима и сталној потрази за новцем.

У свим остварењима Леоне је дубоко уткао свој културни идентитет. Гојин Дон Кихот је матрица за гротескно у филму Добар, лош, зао, као и Гојина композиција драматичног насилног реализма. Због Де Кирика Серђо је постао син надреализма у филму За шаку долара, да би једна од рафинисаних Дегаових балерина неочекивано заиграла у маестралном Било једном у Америци.

„Једна од најзначајнијих Леонових лекција, која данас недостаје, је размишљати грандиозно. По њему је на платну све требало да буде разонода, забава до екстремних граница. Он је био човек инстинкта, чулности, ироније. У свему што га је окружавало налазио је животне сокове, идеје, страсти за оживљавање својих визија, да би осликао свет“, наглашава Ђорђо Ко, директор Куће филмске уметности.

Код Леонеа су слике и мимика – говор. Речи су скупе, мора да се пуца. Зато сцену као главни протагониста испуњава музика маестралног Ениа Мориконеа.

Публици је по први пут представљен материјал како су снимљени одређени звучни ефекти. Изложбу затвара пројекат „Лењинград“, неостварени Леонеов филм о патриотском рату, нажалост, смрт је била бржа.

Поставка подсећа да је приказујући реалност искључиво посредством маште, филм Серђа Леонеа био популаран и ауторски, италијански и амерички, комедија и трагедија, једно од та два или у стилу Серђа Леонеа, једном речју, магичан.