Нова уредба – ко мисли да подстицаји заправо коче снимање серија

Нова уредба Владе за субвенционисање аудио-визуелног дела изазвала је велику пажњу међу филмским радницима. Неки кажу да ће то значити катанац за српску продукцију. О чему је заправо реч?

Подстицај служи да би се нешто подстакло, на пример филмска индустрија. Међутим, са Новом годином стигла је нова уредба Владе за субвенционисање аудио-визуелног дела.

Уместо 100.000 евра, колико је било потребно да кошта једна епизода серије, да би се вратило 25 одсто уложених средстава, сада мора да се потроши три пута више.

„Катанац за српску продукцију“, „Збогом домаћим сријама“ – то су коментари српских филмских радника.

„То практично значи да домаће игране серије и продуценти који раде домаће игране серије неће моћи да учествују у добијању субвенција, јер никада ниједна играна срија код нас у последњих неколико деценија није коштала 300.000 евра по епизоди“, објашњава продуцент Зоран Јанковић из „Кошутњак филма“.

Најскупља епизода домаће серије коштала је око 150.000 евра.

„Ви сада када формирате једну цену једне епизоде од 80.000 ту су, у тој цени, апсолутно сви трошкови. Значи код нас би требало да поскупи производња серија три пута да би ми дошли на тај неки ниво који је сада задат. То практично не може да се деси“, додао је Јанковић.

Да ли нова граница одговара странцима? 

Држава је кроз систем подстицаја који је важио до 2019. године подржала око 140 пројеката. Користиле су их углавном стране продукције, али и оне су највише снимале пројекте до 300.000 евра. Подизање границе не одговара ни њима.

„То показује да стандарди који су постојали до 2019. године су уствари одговарали и ми смо навикли колеге из иностранства на један ниво стандарса и комуникације. Оно што је и друга позитивна ствар, јесте да када ви имате континуитет у дефнисаним стандардима, омогућавате Србији да се што боље позиционира према страним клијентима", рекао је др Игор Ковачевић, доцент Економског факултета Универзитета у Београду.

Анализа коју је урадио Економски факултет показала је да су се подстицаји вратили држави по реализацији пројекта. Тако смо од стране филмске индустрије, којој су одговарали доскорашњи подстицаји, имали велики девизни прилив.

„Анализа показује да на сваки евро које држава субвеционише, ми имамо инвестицију од 5,38. Значи готово пет пута већи буџети улазе у државу. Ове субвенције су омогућиле у претходном периоду да у просеку на сваки субвенционисани пројекат једног страног клијента доведемо четири додатна, значи да су у ствари ефекти много већи", каже доцент Ковачевић

У филмској индустрији се од 2016. до 2019. запослило 11.000 људи, што је приходе донело и туризму – остварено је 44.000 ноћења или око четири милиона евра.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
21° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи