Овенчана са два Златна глобуса, „1917“ стиже и у наше биоскопе

Како се дефинише хероизам? Више од столећа, филмови су обликовали колективну идеју о идивидуалцима и акцијама које их квалификују, издижући их изван досега обичних смртника. Са 1917. Сем Мендес разбија те предрасуде, представљајући дан у Првом светском рату кроз визуру два обична британска војника, у тумачењу Дин-Чарлса Чепмана и величанственог Џорџа Мекеја.

Подразумева се да добар део хероизма чини храброст. Међутим, та храброст није исто што и одсуство страха. Постоје сцене у којима су протогонисти опхрвани паником, преплашени, у сузама. Њихов задатак – испоручити поруку која ће спасити животе 1.600 британских војника – подразумева храброст која ће их провући кроз бојно поље у сред бела дана и суочити са непријатељем, очи у очи. Страх и напетост коју исијавају са платна чини их само уверљвијима.

Ова драма изгледа као да је снимљена из једног јединог кадра, који гледаоца смешта директно у ровове и напуштене немачке бункере, набујалу реку и разрушени град обасјан ватреном стихијом.

Права звезда филма је директор фотографије Роџер Дикинс, овенчан Златним глобусом. Са педантном пажњом посвећеном сваком детаљу, Дикинс и Мендес омогућавају поглед и са тла и са неба, водећи публику из средишта хаоса до позиције бога.

Но најупечатљиви су моменти мира који гледаоца суочавају са једноставном, људском ценом рата. То се најбоље види кроз бескрајно изражајне Мекејове очи, које истовремено исијавају уништену невиност и тешку исцрпљеност – фатализам и наду. О глумачкој подели најбоље говори чињеница да су Колин Фирт, Бенедикт Камбрбеч и Ендрју Скот одличне епизоде у позадини једне трагичне људске приче.

Театралност је загарантована у овом храбром ремек-делу, као и напетост испуњена шоком и изненађењима, који овај филм препоручују баш за велико платно.