Србија све примамљивији партнер страним филмским продукцијама

Све већи број страних продукција снима филмове, серије, рекламе у Србији. Захваљујући томе, Србија је прошле године остварила приход од 35 милиона евра.

Стране продукције привлаче, поред добрих локација, ниске цене и пореске олакшице, наводи гост Јутарњег програма, професор Станко Црнобрња. То што се последњих година бележи раст страних продукција у Србији у многоме је последица што је влада увела пораске олакшице, што значи да страни продуценти када овде потроше и уложе своја средства, када заврше снимање њима се враћа износ ПДВ-а.

„Те мере су постигле жељени циљ и одједном се за троструко увећао број продуцената у Србији, јер они сада уз тај повраћај, овде могу да раде са нашим врхунским стручњацима, филмским радницима који су врло искусни и врло квалитетни, али, нажалост, таква је ситуација, раде за хонораре који су знатно мањи, него рецимо у Холандији, Немачкој, Америци и Турској, и тако даље. Тако да су та два фактора, у ствари привлачност коју Србија има“, објашњава професор Црнобрња.

Филмска индустрија Србије овим улагањимa ће моћи коначно да се стабилизује и консолидује, да добије ту основу која јој омогућава да расте, и то се сада дешава управо, пред нашим очима, додаје гост Јутарњег програма.

„Сви радници у филмској индустрији су запослени, мало њих је без посла, зато што се истовремено одвија још један процес, а то је енормна производња телевизијских серија. И филмски ствараоци, можда најжилавији у овим временима транзиције, успели су да успоставе контакте, да се повежу са другим тржиштима, да се организују међу собом и да наступе према надлежним органима тако да они схвате потребу да направе те услове и ту атмосферу да странци дођу, али и да наши филмски радници могу да раде“, наглашава професор Црнобрња.

Износ трошкова за снимајући дан које потроше стране продукције у Србији је врло релативан јер код нас снимају и Турци, и Индуси, и Хрвати, и Американци и многи други, тако да све зависи од појединачног случаја.

„За разлику од високо синдикално уређених тржишта где се тачно знају висине хонорара, код нас је још увек на снази слободна погодба, тако да се на том нивоу филмска индустрија није до краја консолидовала. Зато су били принуђени да нађу баланс како би се постигла конкурентност у погледу цене, стручности и буџета којим располажу стране продукције, али треба имати у виду да ти буџети нису претерано високи“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму редитељ Станко Црнобрња.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво