Телевизија – прозор у свет, прошлост, садашњост и будућност

Светски дан телевизије представља признање за све јачи утицај који телевизија има на свест људи о конфликтима, опасностима по мир, као и за њену потенцијалну улогу у изоштравању пажње гледалаца када су у питању економски и социјални проблеми.

Реч телевизија је први пут употребљена 1900. године, на међународном конгресу у Паризу, у делу Електрична телевизија. Недуго затим један француски библиотекар је групишући радове који су се односили на електрично преношење слика на даљину такође искористио израз „телевизија“. Иако је овај израз у суштини нетачан опште је прихваћен и било га је немогуће променити, а у буквалном преводу значи „гледање на даљину“.

Телевизија је рођена као идеја Паула Нипкова који је схватио да се лик састоји од густог скупа хоризонталних линија, а свака линија од скупа тачака. Дошао је на идеју да покренути тачку значи – оживети слику, што је и урадио 1884. године. Нипков је направио механички разлагач слике, касније познат као Нипковљев диск.

За дан рођења телевизије узима се 25. април 1925. године, кад је Британац Берд у Лондону пренео слику лутке из поткровља у радњу у приземљу, где је био монтиран пријемник. 

Телевизија је постала комерцијално доступна у грубој експерименталној форми током касних двадесетих. После Другог светског рата, побољшани облик телевизије појавио се у Сједињеним Државама и Британији, а телевизијски апарат се усталио у кућама, предузећима, и институцијама.

Већ током педесетих телевизија је постала примарни медиј у обликовању јавног мњења.

Прва радиодифузна станица огласила се из Београда 1. октобра 1924. године. Захваљујући томе што је имала ову станицу, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постала је чланица Међународне уније за радиофонију (УИР) приликом њеног оснивања 1925. године у Женеви.

Први сусрет Београђана са телевизијом одиграо се у септембру 1938. године на Београдском сајму, када је холандска фирма „Филипс“ монтирала прву телевизијску станицу са студијом, одакле су за све време трајања јесењег сајма, први пут на Балкану, емитоване телевизијске емисије за ширу публику, уз учешће београдских глумаца.

Телевизија Београд почела је са радом 23. августа 1958. године из студија на Београдском сајму. Први емитовани програм био је Дневник, а вести су читали Мића Орловић, Бранислав Сурутка, Олга Нађ, Оливера Живковић и Вера Миловановић.

Домаћа индустрија у Нишу, Бањалуци и Загребу производила је прве ограничене серије ТВ пријемника. Око тих првих телевизијских апарата често су се окупљале не само породица, већ и комшилук, па и целе улице. Данас, како каже званична статистика, не постоји домаћинство у Србији које нема бар један телевизор.