Да ли ће „Дара из Јасеновца“ постати „српска Шиндлерова листа“?

Прва трећина снимања продукционо најзахтевнијег дела првог играног филма о страдању српске деце у Јасеновцу је завршена – готове су сцене из логора настале у напуштеној циглани у селу Колут код Сомбора, где су изграђени додатни објекти и 500 метара пруге и на којима је ангажовано 270 статиста.

Следи други део приче рађене по сценарију Наташе Дракулић, који се одвија у логору Стара Градишка.

„Ту историјски нема ко шта да замери нити ће моћи шта да замери зато што једноставно то је све било. Ово је филм који мора да пронађе неку есететику смрти и убијања што није лако зато што то је све мучно кроз шта се пролази. Са историјске тачке гледишта нама је савест апсолутно мирна“, наводи редитељ Предраг Гага Антонијевић.

Филм Дара из Јасеновца је пројекат који од почетка до краја финансира држава.

„То ће бити први играни филм о Јасеновцу. Зато је битно да се овоме прича и зато је битно оно што ће уследити, а то је да овај филм не буде локални пројекат односно да овај филм доживи холиувдску премијеру и светски живот зато што је истина о Јасеновцу на филмски начин први пут излази на видело и врло је битно да након тога је види и свет“, истиче Јелена Триван, председница управног одбора Филмског центра Србије.

Подршку у међународној дистрибуцији обећао је Ден Тана, продуцент многих холивудских филмова.

„Важно је да је филм искрен и ако имамо добар филм нема проблема за дистрибуцију и за гледање. Тема је веома тешка. Спилберг је успео то да уради, ја навијам да је Гага 'српски Спилберг'“, каже Ден Тана.

Стручни саветник ове, по жанру акционе драме Мајкл Баренбаум, каже да прича о Јасеновцу нажалост није довољно позната на Западу.

„Филм има капацитет да исприча аутентичну причу и људи ће моћи да се идентификују са судбином девојчице која показује храброст, хероизам и снагу да преживи. Надамо се да ће овај филм са моћним сценаријом омогућити да се прича о Јасеновцу чује и да ће заинтересовати јавност да сазна шта се дешавало пре 75 година“, сматра Мајкл Баренбаум, директор Института "Sigi Ziering".

Оживљавању епске приче која се осим у Србији снима и у Хрватској, доприноси велика глумачка екипа у којој је највећи терет носи 12-годишња девојчица из Поткозарја Биљана Чекић.