Од дома Топаловића до имања Катића - како да кућа заигра у филму

Све свађе са женом, несугласице са заштићеном подстанарком и муке са децом... млађи референт Димитрије Мита Пантић проживљавао је у једној кући у Београду која је и данас препознатљива.

Домови многих филмских и телевизијских породица у Србији током времена су нестали попут чувених Срећних људи или Полицајца са Петловог брда. Међутим, филмска локација која и даље живи је кућа Топаловића из сада већ култног филма Маратонци трче почасни круг.

Једне нестају, друге филмске локације настају. И то широм Србије. Зоран Павлов из села Долово код Панчева је 2006.године одлучио да наследство изајми филмаџијама. Kућа има позамашан радни стаж.

„Миленко Јеремић, наш познат сеценограф, пролазио је селом и свратио је и тражио неку кућу стару и послали су га овде код мене. Оваквих објеката нема у околини и да су остали у оваквом стању. Kућа датира из 1904. године, крајем 19. и почетком 20. века, аутентично је остало све до данас“, наводи власник филмске куће у Долову Зоран Павлов.

Аутентично је све остало и у Горњем Рачнику код Јагодине. За ово село са 20-ак кућа многи нису чули све док се у њега није упутила екипа серије Kорени.

„Прво што су ме питали у ком каталогу се налази ова кућа, ја кажем не налази се ни у једном каталогу, она се налази овде већ 130 година. Мотив је био да ова кућа изађе у народ, да људи виде то и друго да та кућа буде екранизована за нека моја наредна поколења то је мени јако значајно и то више него материјална страна. Од тих пара чак нисам могао ни да препокријем кућу“, наводи Драган Глигоријевић, власник куће у Горњем Рачнику.

Филмски организатор нам објашњава да свака некретнина, њива или воћњак могу заиграти у филму. Цене шаренолике – од сто до неколико хиљада евра по дану.

„Kад су у питању станови или куће пожељно је да су просторије довољно велике и да имају више плафоне и да постоји простор у који може да се паркира филмска екипа. Важна је и доступност струје да ли је потребан агрегат није потребан. Поред тог техничког дела за снимање, битан је и поглед из стана, некад ће поглед да пресуди“, истиче филмски организатор Марко Црногорац.

Милица Божанић из Српске филмске асоцијације напомиње да све више примећују људе који имају нека приватна власништва и приватна имања и желе да их уступе филмским екипама као локацију.

„'Film in Serbia' има на свом сајту базу локација у којој се већ сада налази негде око 600 локација из Србије које су мапиране у претходних пет година кад је база почела са радом. Aли је она стално отворена за нове власнике локација, који желе да сарађују са филмским екипама“, истиче Божанићева.

Филмаџије кажу су у сталној потрази за новим местима али и да се провереним локацијама враћају. Српске куће и пејзажи често одушеве странце, па крену у потрагу за њима. Зато и не чуди што је последњих година и филмски туризам у порасту.