„Дневник Диане Будисављевић“ 11. новембра на програму „Слободне зоне“

Српска премијера остварења које говори о Диани Будисављевић, Аустријанки, удатој за Србина у Загребу, која је организовала акцију спасавања и збрињавања око 10.000 српске деце из усташких логора у Хрватској током Другог светског рата, заказана је за 11. новембар.

Филм је на Пулском филмском фестивалу 2019. године освојио шест награда. Представља црнобелу фузију играног, документарног и архивског материјала, драматизације аутентичних догађаја, компоноване експерименталне и класичне музике.

Избор за селекцију Хоризонти Балкана направили су Јелена Максимовић и Иван Бакрач, а обележиће га филмови који се баве алармантним порастом насиља и десног екстремизма, етничким и социјалним тензијама, али и активизмом и начинима борбе против недемократских режима, паралелних криминалних структура и незајажљивости либералног капитализма.

Дугометражни документарни филм Андреја Коровљева Туста приближава нам живот Бранка Чрнца Тусте, фронтмена легендарног панк-рок бенда „КУД Идијоти“ из Пуле.

Кроз архивске материјале и интервјуе с члановима бенда, колегама и савременицима, филм говори о неочекиваном пробоју и метеорском успону пулског састава, ограниченим активностима бенда и забранама које су доживљавали услед рата и национализма у Хрватској.

Филм македонске редитељке Теоне Стругар Митевске Бог постоји: њено име је Петрунија имао је премијеру на овогодишњем Берлиналу где је добио Награду екуменског жирија. Филм је добитник неколико награда на летњим фестивалима и фаворит публике.

И документарни филм српске ауторке Јелене Раденовић Уметност сећања подсећа нас на наслеђе прошлости. То је филм о монументалним споменицима подигнутим у периоду социјализма на тлу бивше Југославије.

Минималистички дебитантски филм Чудовишта румунског редитеља Мариуса Олтеануа окреће се унутрашњој, личној борби и преиспитује однос главних протагониста кроз њихове сусрете са потпуним странцима.

У документарном омнибусу Палата за народ бугарских редитеља Георгија Богданова и Бориса Мисиркова главни протагонисти су грађевине у Москви, Софији, Букурешту, Берлину и Београду које представљају ремек-дела архитектуре из периода социјализма и сведоче о историјским преокретима у Источној Европи у другој половини 20. века.

Архивски материјали, интервјуи, савремени снимци, гласови наратора и цитати граде структурално комплексан омаж овим изузетно значајним грађевинама.

Петнаести јубиларни филмски фестивал „Слободна зона“, 7. новембра, отвара филм Арета Френклин – Амејзинг грејс () у Комбанк дворани, Културном центру Новог Сада и нишком „Синеплексу“.