Могу ли медији да сачувају Европу

Медијски професионалци са свих страна континента ове године су се окупили у Потсдаму да би одали признање најбољим европским телевизијским, радио и дигиталним продукцијама. Први пут, после десет година, у званичној конкуренцији се нашао филм у продукцији РТС-а посвећен жртвама бомбардовања 1999. године.

Европска радиодифузна заједница (ЕБУ) ће следеће године обележити седамдесет година постојања. Међутим, данас у Европи није угрожена само слобода штампе, већ и сама конструкција Европе.

Британци који су донели Би-Би-Си и прагматизам напуштају Европу. Питање које се с тим у вези намеће је: „Шта је то што нас данас држи заједно као Европљане?“. Оно што нас још повезује и дели од Сједињених Држава и Азије су наша култура и наша заједничка историја. А у томе медији играју изузетно важну улогу.

Томе смо могли да сведочимо у немачком граду Потсдаму, где је, од 6. до 12. октобра, одржано овогодишње такмичење за награду „При Европа“. Фестивал су, још 1987. године, покренули Европски парламент и Европска комисија. Као домаћин, њиме управља Рундфунк Берлин - Бранденбург (РББ).

Европски новинар године

За европског новинара године проглашен је телевизијски новинар др Армин Волф, политички новинар ОРФ (Аустрија), који није био застрашен критикама и претњама владајућих популистичких политичара, већ се држао свог става и праксе да увек на исти начин испитује саговорнике, постављајући им критичка питања.

У свом говору, који је прихваћен акламацијом присутних, упозорио је „да популисти, чим су на власти, покушавају да преузму контролу над утицајним медијима, како то на застрашујући начин можемо видети у неким европским земљама“. Позвао је новинаре „да свој посао обављају професионално, савесно, поуздано и коректно“.

Иновације у дигиталним медијима

Ове године је у конкуренцији било много иновација у области дигиталних медија. По први пут су додељене две „студентске“ награде за „звезде у успону“.

У области дигитални аудио, додељена је награда немачкој Хелени, прилогу о губитку пријатељстава, а у области онлајн медија швајцарском веб документу Стенд ап, о трансродним мушкарцима и трансродним женама на Косову. Најбољи европски дигитални аудио пројекат је чешки Пројекат 68, о окупацији чешког радија и рушењу Прашког пролећа.

Награде у области радио продукције

У радио сектору је у области документарног програма победио Осећај тишине, из Велике Британије, који сведочи о женама које се боре за право на абортус. За најбоље радио драме проглашене су аустријска Деца пакла, и француска Путевима жеља: Први пут. Награда за најбољу радијску истраживачку емисију је такође припала Британцима, за Луткара, о собама моћника у Путиновој Русији. Најбољи музички радио програм је пољски Човек који пева из срца, који говори о јерменском певачу у егзилу.

Главне награде у области телевизијског стваралаштва

Награда за најбољи европски телевизијски филм на тему културне разноликости отишла је у Швајцарску, за Али када мама долази?. То је документарни фим о оцу који је морао да остави жену у Ираку да би спасао сина који је инвалид.

За најбољи ТВ документарац проглашена је европска копродукција коју су послали Швеђани, Сплав. Реч је о сумњивом антрополошком експерименту из 70-тих година, чији се учесници поново сусрећу после више од 40 година.

Најбоља европска телевизијска серија је финска продукција Невидљиви хероји, о двојици дипломата који су спасили преко 2.000 Чилеанаца у време војног удара, 1973. године.

Овогодишња најбоља телевизијска драма је британско остварење Брига, које говори о борби две сестре са здравственим системом, како би омогућиле да њихова мајка, која је услед разорног можданог удара постала дементна, проведе своје последње дане у удобности, миру и достојанству.

Будућност Европе

Посебна тема фестивалских разговора била је како у будућности повезивати и како стимулисати дијалог у Европи која се распада. Један од могућих одговора дале су скандинавске земље својим програмом „Нордик 12“.

Дуга је сарадња између Норвешке, Шведске, Данске, Финске и Исланда. Учешће у платформи „Нордик 12“ омогућено је свакој од земаља да слободно бира телевизијску серију коју ће приказивати и у томе има двоструку добит, како у промоцији, тако и у финансирању. Све то нема обавезујућу клаузулу – свако може да изабере да ли ће бити „члан клуба“.

Први пут после десет година

Фестивалски дијалози су били садржајни и пратили су сваку фестивалску пројекцију.  За нас је посебно занимљива и значајна била дискусија о ТВ филму који је представљао Србију, О животу и о смрти, посвећеном сећању на жртве бомбардовања зграде РТС и обележавању 20. годишњице њиховог страдања.

Филм је покренуо занимљива питања о недавној прошлости и о њеним ранама на подељеном савременом српском друштву. Иностраним колегама су посебно откриће представљали пажљиво одабрани глумци, за које су имали само речи похвале.

Са задовољством је констатовано да је - после десет година - наш телевизијски филм поново нашао своје место међу најбољим европским остварењима.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 14. окт 2019, 22:54) - Neša [нерегистровани]

Ah

"Ja tebi vojvodo, ti meni serdare." Posebno upečatljiv deo teksta je "Evropa se raspada". Mediji da je spasu ne mogu, jer oni, njeni matični ideolozi, "realnost" zasnivaju na fikcijama.