„Близанац“, Вил Смит у рату са собом и технологијом Анга Лија

Вил Смит је у рату са Вилом Смитом, али и са технологијом Анга Лија. Гледати плаћеног убицу у Смитовој интерпретацији како се бори са млађом верзијом самог себе веома је привлачно, али Лијева висока фреквенција на моменте постаје заморна.

Прича Близанац замишљена је још 1997. године. Требало је да је режира Тони Скот па су потом мењани и редитељи и глумци, укључујући Харисона Форда, Мела Гибсона, Клинта Иствуда. 

Све до 2017. године када се режије прихватио оскаровац Анг Ли из логичних разлога. Као прво, филм говори о проблемима који су обојили многе његове пројекте попут дебате између природе и едукације, отуђења човека који залази у године и изазова снимања у дигиталној технологији.

„Почео сам да радим дигитално од филма Пијев живот, почео сам да правим димензионисане филмове три-де и то је дуготрајан процес откривања шта нам дигитални филм може пружити. Врло је узбудљиво“, објашњава редитељ Анг Ли. 

Смит глуми цењеног државног плаћеног убицу који жели да се пензионише. Чим покуша да се извуче из невоље, невоља потражи њега.

Због неиздрживе детаљности коју нуди технологија филма од 120 фрејмова у секунди немогуће је игнорисати колико је та нова претња озбиљна. Филм оправдава свој наслов Близанац и кључни конфликт у тренутку када се гледаоци увере да Хенријев убица изгледа идентично као он.  

„Људи су ме често питали – када бисте могли да се сретнете са собом у млађим данима и посаветујете се, шта бисте рекли? Овај филм заправо залази у такво искуство, потеже егзистенцијална питања о томе како треба живети“, објашњава протагониста Вил Смит.

Од самог почетка ове експлозивне филмске акције, редитељева страст према визуелном импресивна је до тачке ометања.

Могућност да се преброје најситнији детаљи, баш као и панорамска лепота наранџастог заласка сунца делује привлачно, али када Анг Ли изнесе на велики екран све што се може постићи са овом технологијом, постаје тешко преусмерити емоције на оно што је људско.