Зашто биоскопи више нису културно добро

Биоскопи „Одеон“, „Балкан“, „Звезда“, „Партизан“, „20. октобар“, „Козара“, „Јадран“, „Дрина“, „Космај“, „Авала“, „Слобода“, „Јединство“, „Централ“, „Вождовац“, „Славица“, затворени су више од деценије. Каква будућност чека ове некадашње бастионе филмске културе.

Петнаест београдских биоскопа затворено је већ више од деценије. Данас су на њиховом месту руине које буде носталгију, али и питање - шта ће бити с њима?

„Биоскопска сала са једним биоскопским платном изискује углавном једнак број запослених људи колико и мултиплекс биоскопи са шест биоскопских сала. Из тог разлога очекивати да у Београду неки од затворених биоскопа буде отворен, у овом тренутку, није извесно“, истиче Игор Станковић из Секције приказивача Привредне коморе Србије.

Од кад су се појавили, мултиплекс биоскопи били су опремљени новом технологијом. Биоскопске сале широм Србије морале су да се дигитализују, али сигурно је да су модерни биоскопи, који су углавном у тржним центрима, постали много примамљивији публици. Међутим, да ли су задржали исту чар?

„Некад су биоскопи били културна добра, данас су то заправо некакви манифестантни облици потрошачког друштва, конзумеризма и профитабилизма. Уколико су тржни центри и мултиплекс биоскопи, комплекси неопходни да се сачува филм, ја сам свакако за то, али ја то доживљавам као транзициони период и да ћемо се поново вратити биоскопима,“ сматра Мирољуб Стојановић из Филмскиог центра Србије.

Деведесетих година биоскопи су имали своју публику, али десетак година касније, више није било ни биоскопа, ни публике. Следећа декада донела је новине - другачије биоскопе, али и другачије посетиоце. Данас су то углавном тинејџери и деца. Мање је средње и старије генерације.

„Немамо профилисану публику, немамо нараштај који је компетентан и верзиран, свака част млађим појединцима. Немамо генерације које стасавају у смислу да филм не прихватају као културно добро“, додаје Стојановић.

У Биоскопу „Звезда“, већ пету годину за редом, група грађана самоиницијативно организује пројекције од уторка до недеље. Могло би се рећи да они то чине илегално, јер правни статус тог биоскопа и даље није решен.

И он је део приче из 2011. године када је ухапшено шесторо људи због сумње да су после приватизације некада највећег ланца биоскопа у земљи оштетили мале акционаре „Београд филма“ и државу за укупно пет и по милиона евра.

У Европи, биоскопи какве памтимо третирају се као културно добро, па их држава субвенционише. Иако код нас посећеност расте од 2000. године, она је испод просечне посете у Европским земљама, где сваки становник најмање један и по пут годишње оде у биоскоп. Код нас просечено сваки други човек, једном годишње оде у биоскоп.

Део одговора на питање зашто, можда је и у чињеници да четворочалану породицу само карте коштају око 2.000 динара.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.