Бред Пит: „Ад астра“ је најтежи филм на којем сам икада радио

Визуелно узбудљиво путовање кроз бескрајна пространства свемира до срца везе између родитеља и детета, филм Ад астра прича о астронауту, игра га Бред Пит, који путује до ивица Сунчевог система у потрази за оцем, кога тумачи Томи Ли Џонс, у покушају да разоткрије мистерију која прети опстанку наше планете. 

Његово путовање, откриће тајне које преиспитују природу људског постојања и нашег места у космосу.

Величанствена музика Макса Рихтера звучи попут планета које орбитирају око Сунца или песма звезда коју чујемо кроз величанствени кинематографски објектив Хојте ван Хојтеме. То је прави спектакл звука и слике који одузимају дах, раскошна елеганција која надмашује било шта што су ова два уметника до сада створила.

„У овом процесу, а морам рећи да ово је био најтежи филм на којем сам икад радио, јер је прича коју је Џејмс створио тако деликатна, сваки прерани рез, пренаглашена музика или глас наратора, могао је пореметити равнотежу или бити прејак. Непрестано смо се трудили само да одржимо ту равнотежу, и причи дозволимо да се развија на суптилан, деликатан начин, који је Џејмс осмислио“, рекао је Бред Пит.

Срце таме свакако је добар узор свакоме, али Копола је Конрадов класик у Апокалипси користио као оквир у који је утиснуо своју визију савремене борбе.

И Ад астра је филм прорачунате величанствености, у коме треба уживати у биоскопској сали. Али има и нечег мајушног у самој сржи филма – сићушност осакаћених и незадовољних душа, које не воле одакле су дошле и нису сигурне докле би требало да иду.

У том делу, чини се, Греј највећим делом инспирацију црпи из филма Дрво живота Теренса Малика, где однос оца и сина прелази исту путању у прошлост, на опасну територију сопствених сећања.

Но у самој сржи филма, у његовом непомичном, мирном центру, са чистом физичком лакоћом и шармом једног интергалактичког Гарија Купера, налази се Бред Пит, моћни напон читавог филма.