„Шавови“ међу 46 најбољих европских филмова

Борд Академије и позвани експерти Ђордјио Госети (Италија), Катрин Колштед (Немачка), Паз Лазаро (Шпанија), Мери Назари (Русија), Едвинас Пукшта (Литванија) и Агате Валентин (Француска), уврстили су српски филм међу остварења великих стваралаца попут Педра Алмодовара, браће Дарден, Кена Лоуча, Денија Бојла, Јоргоса Лантимоса и других. 

У наредним седмицама, 3.600 чланова Академије гласаће за филмове и 9. новембра на Фестивалу европског филма у Севиљи, биће саопштене номинације, док је церемонија доделе награда заказана за 7. децембар у Берлину.

„Бити у 46 најбољих филмова у Европи већ је дивна ствар. Да сте ме у Берлину питали шта бих волео, рекао бих да бих волео да филм добро прође, да га публика воли и све што нам се десило и у Берлину и на другим фестивалима, једноставно не можете да очекујете“, рекао је Терзић.

У друштву Алмодовара и Тарантина

Терзић признаје да је синоћ имао трему када је изашао пред 5.000 људи у Љетном кину "raiffaisen" у Сарајеву.

„То ми се ретко дешава, али синоћ ми није било свеједно. Ушао сам четири-пет минута пре краја филма, јер ми је било стало да видим како публика дише, и када видите толики број људи, како врло пажљиво и помно гледа ваш филм, можете бити само срећни“, рекао је Терзић.

Током пола сата после пројекције, људи су прилазили члановима ауторске екипе, с једне стране срећни, а с друге потресени оним што су видели.

„Чини ми се да прича комуницира са публиком на један диван начин. Људи су нам прилазили, захваљивали, желели су да се сликају са Снежаном (Богдановић). Кад год сам имао филм овде, сарајевска публика га је одлично дочекала“, истакао је Терзић.

Каже да је Сарајево Филм Фестивал први велики фестивал коме је присуствовао. „Први пут када сам се појавио на фестивалу, имали смо пичинг на коме смо представили 15 минута Устаничке улице, одмах следеће године смо приказали филм и добили Срце Сарајева. Ја нисам фан фестивала, али у Сарајево обавезно дођем", рекао је Терзић.

Овога пута, његов филм је приказан у програму "Open Air" који обухвата и нова остварења Педра Алмодовара и Квентина Тарантина.

„Смејали смо се када смо видели да се наш филм приказује у друштву Алмодовара и Тарантина. Прво се питате да ли припадамо ту, а онда кажете, зашто да не“, рекао је Терзић.

Сматра да прича мајке која 18 година трага за својим дететом, за које су јој рекли да је умрло одмах по рођењу, у шта она никада није поверовала, никога не може да остави равнодушног.

„То је прича са којом свако може да се поистовети, прича о малом човеку који се бори против великог система, који је притом и невидљив. Пошто ми нисмо ексклузивни власници те приче и пошто се то дешавало и у другим земљама, онда видите да свако себе може да пронађе у овој причи, одакле год био, а и свако може схватити потребу и право на родитељство“, сматра Терзић.

О новим пројектима му је, каже, још рано да говори, али додаје да је можда најизгледније да ће тема његовог следећег филма бити вршњачко насиље.