Ињариту: Филмски ствараоци су јако досадни

„За неке је филм лични израз, уметнички израз личног гледишта, за друге забава или начин зараде. Тешко је дефинисати филм, јер је он заправо све то. Филм је почео као експеримент у Паризу да би се људи забавили, а онда се развијао и последњих 50 година је најважнија уметничка форма. Он је спој интереса и поетичких принципа“, истакао је Ињариту.

Чувени редитељ запажа да се данас у фимској индустрији све базира на томе да се људима да оно што воле, да је на снази „диктатура алгоритма“.

„Чуо сам да је једна компанија анализирала 48.000 сценарија од педесетих година до данас и из тога покушали да извуку модел успешног филма, тако да ми живимо у застрашујућој диктатури, али истовремено има отпора томе и мислим да живимо у врло узбудљивом тренутку. Дивне ствари се дешавају, али и застрашујуће“, оценио је Ињариту.

Синеаста је објаснио да се у својим филмовима бави оним што га плаши, привлачи, интересује.

„Сваки мој филм долази из онога што у том тренутку желим да кажем. Увек настојим да пронађем начин да искажем оно што ме интересује, као што је случај са филмом Човек-птица (Бирдман), или да се бавим оним што утиче на мене или ме мучи као што је случај са мигрантима. Живим у граду са пет милиона Мексиканаца уз типа који каже да смо силоватељи или шта год мислио тим својим наранџастим мозгом“, рекао је Ињариту.

Према његовим речима, имао је среће да почне каријеру у радио-станици радећи трочасовну емисију у којој је имао слободу да говори шта жели и да пушта музику коју је желео, што је било, како је истакао, врло забавно, провокативно и за њега одлична школа.

Онда су га привукле слике, па се окренуо телевизији, све време мислећи о филму.

„Кад год осетим да сам досегао неки циљ, идем даље. Не волим да се осетим било где комфорно, а разлог због кога сам одлучио да се бавим филмом, није само моја љубав према филму, већ и то што он омогућава бесконачно учење. Филм је океан који не можете да контролишете. Никада не можете да кажете да знате како да снимите филм. Нико то не зна и у томе је лепота. Можете да имате 80 година и да и даље учите о филму. Тешко да може икада да вам досади“, рекао је Ињариту.

Пошто више верује ушима него очима, музика је за њега примарни инстикт.

„Када размишљам о филму, морам да знам да ли је то рок, поп дело или реквијем, џез, морам да ставим све у музички жанр. Без тога не могу ништа, јер ритам је бог. Без ритма нема уметности, ни слике, ни архитектуре, ни плеса. Ритам је за мене начин да креирам и разумем ствари. Опседнут сам ритмом“, објаснио је Ињариту и додао да сваки секунд тишине или тона може да уруши све или уздигне филм.

Како каже, разговарао је са неким радикалним пријатељима који сматрају да филм треба да има одређену форму, да наратив не треба да постоји.

„Саслушао сам све то и рекао: 'Не можете да одредите каква треба да је река, облак или чак и кап воде.' Филм дозвољава толико много различитих израза. Имате Лика Годара који је за мене Моцарт филма. Он је истражио до крајњих граница све могућности које филм пружа, на које начине можете користити слику и звук“, навео је аутор филмова Пасји живот, Прелепо, Вавилон, 21 грам.

Признао је да једва да гледа ТВ, јер изискује превише пажње.

„Ви сте у својој кући, ту је сендвич, ваш пас, врата, пица, све те ствари вам одвраћају пажњу. Једва да могу да гледам телевизију. Нисам никад погледао ниједну ТВ серију и бојим се да кажем да ТВ захтева пажњу коју ја немам, мој ум стално лута. Зато волим биоскоп, затворен у мраку, иначе бих одлутао“, открио је Ињариту.

Приметио је да људи имају све мање стрпљења да посматрају, да медитирају о неким стварима и да проблем нових генерација јесте у брзини, потреби да све брзо раде, да што више ствари ураде врло брзо.

„Нисам стручњак за индустрију. Наш проблем треба да буде како да снимимо филм, да истражујемо језик филма и дођемо до свог израза. То је акт отпора, а не да се подредимо алгоритмима. Филм је као октопод са много кракова, један од њих је новац, а други креативност и слобода и тај други мене занима“, признао је Ињариту.

На питање из публике како успева да остане нормалан уз све притиске, Ињариту је узвратио питањем: „Мислите да сам нормалан? Питајте моју жену и моју децу. Само четвртком и суботом“.

О једном свом дану када не ради, Ињариту је уз смех поновио да треба питати његову супругу.

„Као ноћна мора сам, хоће да ме избаце из куће“, рекао је и одмах додао да води сасвим обичан живот, да има рутину коју воли.

Како воли свој живот уверен је да је то разлог што није снимио много филмова.

„Можда најбољи део мог дана јесте јутарња кафа. Нема ништа досадније од живота филмских стваралаца. Знам много филмских аутора и страшно смо досадни“, насмејао је Ињариту присутне у препуном Народном позоришту у Сарајеву.

О будућим пројектима није желео да говори, има их два, али каже да није сигуран који ће први бити спреман.

Ињариту је овогодишњи добитник Почасног срца Сарајева.