Човечанство је „освајало“ Месец, а Милутин је у пећини разматрао насељавање других планета

У време освајања Месеца у лето 1969. године, тридесетчетворогодишњи Милутин Вељковић креће на југоисток Србије, са намером да проведе 15 месеци у дивљој, неуређеној пећини Самар, дугачкој око два километра. Милутина није занимало само да обори рекорд у подземном самовању, већ и да продре у „васиону дубине“. О Милутину Вељковићу, снимљен је документарни филм „Спелеонаут – под каменим небом“, ауторке Соње Ђекић.

Електричар, спелеолог и студент физике, који се по речима његовог оца „још као дечак најрадије завлачио по подрумима читајући физику, Његоша и Максима Горког“ – Милутин Вељковић, постао је права поп звезда, али и предмет интересовања научне јавности.

Филм Спелеонаут – под гвозденим небом, је сведочанство о подвигу који је померио границе сазнања о човеку.

„Случајном сам на неком форуму прочитала како је један наш човек провео 15 месеци, пре 50 година готово, у једној пећини код Сврљига, и тако је оборио рекорд у пећинском самовању који до дан данас није превазиђен“, рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Соња Ђекић, редитељ.

Соња је наставила да истражује како би направила документарни филм о том догађају, који се десио релативно давно и који је прича о човеку, који више није међу живима.

„Када сам дошла до дневника који је он писао у пећини, који је објављен непосредно после његовог изласка, више нисам имала никакве сумње. Тај пећински дневник садржао је заправо његово сажето искуство. Он је свакодневно писао о томе шта је радио, шта је доживљавао, и то је толико сложено искуство, толико другачије од нечега што је било ко други урадио, а онда је успео и да прибележи, да је то представљало невероватну базу да одатле кренем у даље истраживање“, испричала је Соња Ђекић.

Редитељка додаје да је о Милутину пробала да прича са што више људи и његовим рођацима па је сазнала да је био необичан човек, храбар, радознао и неко ко је мислио својом главом. Људи су га описивали као „помало дивљег интелектуалца“.

„Њему је заправо било важно да истражи разне научне аспекте и микросредину пећине која је била непозната до тада, на тај начин“, изјавила је Ђекићева.

У филму је присутан и догађај од пре 50 година – слетање на Месец. Милутин је отишао у пећину неколико недеља пре тога. Штампа је тада паралелно извештавала о та два догађаја. Слетање на Месец се помиње и у Милутиновом дневнику, који је пећину поредио са неком врстом свемирског брода, док се у пећини бавио истраживањем живота људи из далеке прошлости. Милутин је у пећини писао и свој научно-фантастични роман „Инвазија“ о неопходности насељавања других планета.

„Ту је и драгоцена веза са нечим што је и данас врло актуелно, а то је нека мисија на Марс, и резултати Милутинових експеримената су спомињани касније, седамдесетих година у том контексту“, рекла је редитељка.

Филм ће премијерно бити приказан на Фестивалу на Палићу.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво