Срце отетог Србина куца у грудима Немца и прича срцепарајуће приче

После трансплантације срца, Немац Вагнер сања православну цркву, непознато село, кућу и плавооког дечака. Трагом снова долази на Космет у намери да открије чије срце му куца у грудима. Није ни претпостављао да то може бити срце отетог и убијеног Србина.

Потом, на сахрани супруге отетог Србина, која се убила пошто су је силовали Албанци, упознаје песника Веселина Џелетовића. Тако настаје најпре песма, а касније и роман.

„Кад је пришао имању које је опасано бодљикавом жицом, он се држао за оне бодље, није ни приметио да му се заривају у длан, како дете прилази, а каже, кад му је мали пришао на метар од њега – шавови од операције су хтели да попуцају. Каже да је то срце хтело да искочи напоље. Да ли је срце препознало дете, да ли је то његова аутосугестија, божанска промисао – ја то не могу објаснити, кaо што не могу објаснити много ствари везаних за овај роман“, истакао је Веселин Џелатовић, писац романа Српско срце Јоханово.

Јохан је прешао у православље и усвојио дечака. Књигу је у једном даху прочитао амерички режисер и сценариста, и одмах прихватио понуду да истиниту потресну причу преточи на платно.

Тема му је, каже, врло осетљива, али ће филм режирати тако да отвори могућности за разговоре који су недостајали.

„Сви имају страствене емоције о овој причи, не само због њених тешких елемената стварности већ због њихове лепоте, због љубави, праштања, моћне алегорије. И због тога је за мене прича таква да може бити било где у свету, а десило се да је имамо овде, где су се неке врло компликоване, мрачне ствари догодиле. Али ја желим да нас из тог мрака изведем на светло, до нечег духовног чега ће се публика сећати десет година после овог филма“, рекао је Пол Кемпф, сценариста и режисер.

И по доласку мировних снага на Косово и Метохију страдали су Срби и неалбанци. Поред злочинаца, одговорна је и међународна заједница која са 50.000 војника и неколико хиљада административаца није заштитила цивиле, подсећају из Комисије за нестала лица.

Пројекат који може помоћи откривању истине о најсуровијим злочинима подржала је и држава.

„Ценим то што је препознао да ова тема мора бити обрађена и то је нешто на чему сви треба да му будемо захвални и то ће сигурно помоћи и допринети. Док се ово не расветли, док се не дају одговори да ли се ово десило, где су тела убијених и док се одговорни не приведу правди, ми нећемо имати, нико неће имати мира“, каже Вељко Одаловић генерални секретар МСП и преседник Комисије за нестале на КиМ.

Хашком трибуналу достављени су подаци о постојању осам логора у Албанији, где су довођени нестали Срби и неалбанци, али поред бројних доказа, истрага ни после 16 година није покренута.