„Линија живота“ Дарка Бајића отвара овогодишњи „Белдокс“

Публика фестивала погледаће на отварању документарац о животу и раду редитељевог оца, академског сликара Милоша Бајића. Кроз његову личну и уметничку биографију прелама се једно од најбитнијих раздобља 20. века - период Другог светског рата.

Линија живота је филм о великом уметнику и професору Милошу Бајићу, о суровости рата у којем је људски живот вредео онолико колико је човек био способан да ради у монструозној машинерији концентрационих логора, о 11 милиона оних који нису дочекали шансу да након тог рата живе, раде, стварају и оформе породице, и о томе како је главни јунак својом маштом и уметношћу победио смрт и постао први апстрактни сликар у бившој Југославији.

Дарко Бајић, професор филмске режије на ФДУ у Београду и редитељ овог филма, гостујући у Јутарњем програму, истиче да је линија Милоша Бајића, линија цртежа, кренула из злогласног нацистичког логора Маутхаузен у коме је он тајно цртао.

„Тако је та линија кренула одатле под претњом смрти, јер да су ухватили њега и његове цртеже био би стрељан. Зато је то једна прича не само о његовом путу него и о мом путу уз њега јер још док сам имао десетак година он ми је рекао 'камеру у руке' и тако сам на крају постао филмски редитељ“, објашњава Дарко Бајић.

Редитељ верује да нам је у времену видео игрица, у времену видео уметности, потребан повратак на сликарство и на оно што рука ради, јер рука носи идеју која директно комуницира са ствараоцем.

„Зато мислим да ће филм бити изузетно занимљив за студенте уметности, младе људе који се баве уметношћу. С друге стране, мислим да ће бити занимљив и за филмофиле, као и за људе који воле занимљиве филмове“, додаје редитељ.

Ауторска екипа филма Линија живота успела је да током двогодишњег рада сакупи све слике Милоша Бајића, да их сними у најбољој резолуцији и тако сачува за будућност.

„Поред тога имали смо срећу јер је мој тата волео да снима. Имао је неку супер осмицу и он је многе ствари сам снимио. Снимио је своје другаре у „Децембарској групи“, тако да имамо и њих у филму, данас изузетно познате и признате легенде српског сликарства“, наглашава аутор.

Признаје да је тешко било направити причу о сликару Милошу Бајићу а не бити личан. Такође, није желео сам да пресуђује о његовом делу, већ му је у том смислу од велике помоћи била монографија Саве Степанова која ће бити промовисана када и филм. Уз то, као предложак су коришћени и радови монгих других историчара уметности, потом очеве белешке и интервјуи.

„Алекса Парезановић, монтажер, и ја смо се 'играли' и уопште нисмо успели да направимо класичан документарац, јер ово је филм који има елементе и филмског језика, има и трилера, има и љубавне драме, има и мелодраме, али има и документаристичких података о којима се до сада није причало“, наводи редитељ Дарко Бајић на крају госотовања у Јутарњем програму.