Филм Бориса Малагурског о бомбардовању приказан у Бечу

Пројекцијом филма „Тежина ланаца“ и дискусијом са режисером Борисом Малагурским, синоћ је у Бечу, у организацији Аустријско-српског покрета солидарности, почело обележавање сећања на жртве НАТО агресије на СР Југославију 1999. године и две деценије од почетка кршења међународног права над српским народом.

Тежина ланаца (први део) је, како је објаснио Малагурски, документарац о узроцима распада Југославије, отцепљењу Косова, ратовима на подручју бивше Југославије деведесетих година, улози САД, НАТО и ЕУ у процесу распада Југославије.

Након приказивања филма публика је имала прилике да разговара са режисером како о самом филму тако и НАТО бомбардовању СРЈ, а Малагурски је истакао да је најбољи одјек на своје дело доживео управо у Бечу.

У публици је био велики број Аустријанаца, који су се интересовали за погледе младог режисера на бомбардовање, које су, такође, окарактерисали као злочин.

Малагурски је указао да је услед НАТО агресије дошло до пораста малигних обољења у Србији, пошто је западна алијанса користила осиромашени уранијум, а уједно и гађала хазардне мапе, чиме је изазвала еколошке катастрофе.

Према његовим речима, НАТО бомбардовање СРЈ било је криминално дело, јер је постојала геноцидна намера, што показује одабир циљева.

„Врло је важно да се преко оваквих филмова едукују људи на Западу, а тако и у Аустрији. Ставови Аустријанаца носе одређену тежину. Веома је битно да се зна шта се догодило, које су владе учествовале, и да грађани Запада знају да су њихови политичари пристали да бомбардују Југославију осиромашеним уранијумом, са намером да трују једну прелепу земљу“, објаснио је Малагурски.

Према његовим речима, САД су, како сматрају њени грађани, најбољи у свему у свету, далеко иза многих земаља по питању здравствене заштите, образовања и слично, али зато предњаче када је у питању војни буџет.

Када америчком председнику падне рејтинг, каже Малагурски, он започиње негде рат да би добио на популарности, истичући да у Америци влада империјалистички менталитет.

„САД су највећи агресор на свету и надам се да ће то да се промени у будућности“, рекао је Малагурски.

Сећање на жртве НАТО агресије биће настављено данас симпозијумом под назовом „20 година од НАТО бомбардовања, има ли Балкан будућност?“.

На симпозијуму ће учествовати Герминал Цивиков, бугарско-холандски германиста и аутор књига о рату у Југославији и судском процесу против Слободана Милошевића у Хагу, Иван Пернар, посланик у хрватском Сабору и критичар ЕУ и НАТО, Слободан Рељић, новинар, социолог и бивши главни и одговорни уредник угледног српског недељника НИН, и Курт Грич, аустријски историчар и аутор књиге Рат за Косово, историја позадине и последице.

Након излагања предвиђена је дискусија с Волфгангом Петричем, бившим изаслаником ЕУ за Косово, главним преговарачем на преговорима о Косову у Рамбујеу и бившим Високим представником међународне заједнице у Босни и Херцеговини, и Ханесом Хофбауером, издавачем, публицистом и аутором бројних књига о источној Европи и Балкану.

У просторијама Аустријског савеза синдиката где се одржава овај дводневни скуп у организацији СПКД „Просвјета“ из Беча постављен је „Зид плача“ на коме су приказане фотографије рушевина и жртава НАТО бомбардовања СРЈ.

Након симпозијума биће организовано окупљање на тргу на којем се налазе седиште председника и владе Аустрије, одакле ће поворка кренути ка централном тргу Штефансплац, где су током последње две деценије сваке године 24. марта организовани помени жртвама НАТО агресије.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
23° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи