Како уз пса учити љубав

Ауторка филма Команда љубав је Марина Ковачевић, која се већ дуже време бави рехабилитацијом осуђених лица кроз уметност и иновативне затворске праксе, а директорка је Института за перформативне уметности и социјални рад.

Гостујући у Јутарњем програму, ауторка филма наглашава да се идеја за филм готово сама наметнула. Управник затвора у Сремској Митровици имао је жељу да уради нешто корисно за људе који се налазе на издржавању казне, тако је у сарањи и уз помоћ немачке организације „Хелп“ и Мисије ОЕБС-а у Србији остварен пројекат „Прихват за нови живот“.

„Осуђеници су уз праве инструкторе имали прилику да науче и „команде љубави“, али и основне појмове у тренингу дресуре паса. На крају овог програма добиће сертификат уз који могу касније, по истеку казне, да нађу запослење у неком залошком врту или пак могу сами да отворе свој пет центар“, објашњава ауторка филма.

Реч је о јединственом програму који је уједно и један од најуспешнијих пенолошких затворских програма. Казнено-поправни завод у Сремској Митровици је трећи затвор у Европи који има овај програм.

Ауторка филма, Марина Ковачевић, до сада је реализовали неколико успешних пројеката ресоцијализације осуђених лица. Између осталог и представу Записи из ћелије бр 12 по роману Достојевског са осуђеницима Окружног затвора у Београду, као и представу Њена прича са осуђеницама у женском затвору у Пожаревцу.

„Дуго радим овај посао и предиван је осећај када људима приђете на другачији начин, када кроз овакве програме пробудите оно добро у њима. Уметност и овакви иновативни програми јесу пут у такве промене“, истиче Ковачевићева.

Осуђеници су били одушевљени овим пројектом зато што су, како каже један од учесника, пре свега, имали утисак као да нису у затвору. Имали су прилике да два сата дневно проведу уз свог пса, односно најбољег пријатеља, а да на радионицама пишу о тим искуствима. Имали су прилику да вербализују своја осећања.

Ауторка филма „Команда љубав“ на крају гостовања у Јутарњем програму, наглашава да јој је од драгоцене помоћи у реализацији овог филма била Управи за извршење кривичних санкција при Министарству правде која је дозволила реализацију овако револуционарног програма. Поред тога, велику помоћ јој је прижио и управнику Казнено-поправног завода, Александар Алимпић, који је имао визију како да уради нешто добро, како за људе који се налазе на издржавању казне, тако и за локалну заједницу.