Србија – важна адреса у именику филмских продуцената

После Рејфа Фајнса, Џулије Робертс, Пирса Броснана... у Србију стиже и Џони Деп. Он ће у Београду снимати свој најновији филм „Минамата“. Истраживали смо колико је Србија привлачна дестинација за снимање филмова, серија и реклама и каква је корист подстицаја које Влада нуди иностраним екипама.

Ури је најновији индијски спектал. Приказан је у више од 2.000 биоскопа. Осим што обара боливудске рекорде за нас је занимљивије то да је цео филм снимљен у Србији. И почетком 2019. стране екипе пристижу. Тако у Београду ускоро очекујемо и Џонија Депа.

Још се не зна хоће ли Џони Деп снимати баш у Скдарлији, јер његови продуценти у најстрожој тајности чувају локације за снимање. Међутим, врло је извесно то да неће моћи да одоли боемској четврти и српским специјалитетима.

Тако је могуће да га његови обожаваоци сретну у Скадарлији или на некој од централних београдских улица последњих дана јануара када холивудска звезда снима филм о ратном фотографу Јуџину Смиту.

Влада је пре три године увела подстицаје филмаџијама. У Србији се најчешће снимају средњебуџетни акциони филмови холивудске, али и све популарније боливудске продукције.

„Овај програм се односи на игране филмове, ТВ серије, документарне и анимиране филмове, наменске филмове, рекламе и визуелне ефекте. У њему могу учествовати и домаће и стране продукције којима се враћа 25 посто уложених средстава у нашој земљи. Буџет за овај програм за 2019. годину је 900 милона динара“, наводе из кабинета председнице Владе.

Милица Божанић из Српске филмске асоцијације истиче како је прорачун да је од увођења подстицаја три пута већи број пројеката који се снимају у Србији.

„Самим тим и приходи су већи од неких скромних 10 милиона у периоду пре него што су подстицаји уведени и неких 35-40 милиона која су очекивања да ће бити резултат за 2018. годину“, наводи Божанићева.

Да би добили повраћај од 25 посто, стране екипе у Србији морају да потроше најмање 150.000 евра за анимирани филм, 100.000 за наменски или 50.000 евра за документарни филм.

„Зато што је филм јако добар извозни производ. Дакле, страни продуцент дође овде са страном екипом, и проведе овде 45 или 60 дана, сними филм и када излази из земље, шта понесе са собом? Један хард диск, дакле не носи ни наше дрво, ни наш репроматеријал, ни наше воће. Такође, за време које овде проведу, они су нека врста продужених туриста“, каже Алек Цонић из продуцентске куће "Clockwork Film".

А уједно и најбоља реклама за Србију и најмање 30 локација на којима се снима, међу којима су Делиблатска пешчара, Стара планина, Бели двор... Ипак, није лако трчати филмску трку, јер све већи број европских земаља уводи олакшице и покушава да привуче велике филмске пројекте.

„Тако да се Србија налази у тесној борби са Пољском која је управо најавила увођење 30 посто подстицаја или суседне Румуније која је јулу увела 35 посто подстицаја тако да је то константна борба са другим земљама“, истиче Божанићева.

Ипак, Цонић наводи да је Србија веома интересантна јер на релативно малој територији има различиту идиографију.

„Имамо Војводину где можемо да снимимо нешто што је као Тоскана или Прованса у Француској. Имамо Београд који може да парира било ком европском граду са великом реком, са старим и модерним делом. А опет на југу земље имамо планине и националне паркове који су изузетно интересантни. Управо то што страни продуцент тражи – да у једној земљи консолидују оно због чега би требало да путује у више земаља и да снима, а ми им то управо нудимо“, указује продуцент.

А нудимо и неоткривене локације, брзо добијање дозвола за снимање и искусну филмску екипу. Све то је, надају се филмаџије, довољно да и у 2019. години Србија као пожељна дестинација остане забележена у именику светских продуцената.

Остали аутори: Јелена Николић
број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 20. јан 2019, 11:09) - anonymous [нерегистровани]

Primamljivost

Primamljivost neke destinacije za filmske producente leži u klasičnoj arhitekturi minulih vekova, koju je Srbija mahom zamenila staklenjačama, koje su uglavnom ružnije od onih iz New Yorka. Stoga se ne čudite što se pola filmova snima u Budimpešti(kada film treba da ima evropski grad), koja je znala da sačuva i obnovi svoje kulturno-arhitektonsko nasleđe. Mi možemo i deset Beograda na vodi da podignemo, ali to producenti imaju već u bilo kom većem američkom gradu.