Дилон: Никада нисам желео да будем део холивудске политике

„Ја свој идентитет носим са собом и када у САД сретнем људе из Србије, видим да то и они чине и да су јако поносни на своје порекло“, истакао је Дилон, додавши да има пријатеље из Србије који живе у САД и Скандинавији.

Емир Кустурица му је један од омиљених редитеља и волео би да ради са њим.

„Емиров филм Отац на службеном путу је био врло важан за мене. Упознао ме је са овом земљом, са Балканом, врло је моћан, а истовремено је дивна, дирљива прича", рекао је Дилон.

Додао је да је пратио његову каријеру и дуго није имао прилику да га сретне, а онда је, каже, био у Хавани на филмском фестивалу и поново су се видели, када га је и позвао на Кустендорф.

„Емир је један од неколико великих филмских уметника које можеш да набројиш на прстима једне или две руке. Увек ми је био омиљени аутор, његови филмови Дом за вешање и Подземље су стварно моћни. Радио бих са њима свуда. Један је од оних људи са којим бих одмах кренуо на путовање које се зове филм“, истакао је славни глумац.

Ларс фон Трир, Гас ван Сант, Френсис Форд Копола су само неки од редитеља са којима је овај глумац сарађивао током своје четири деценије дуге каријере.

„Оно што је за њих најважније јесте што њих првенствено интересује стање људског бића, њих интересују људи. Они су врло фокусирани на ликове и то је најважније. Копола обожава да импровизује, да изађе и проба ствари. Гас ван Сант воли да експериментише што је такође врло важно. То су најбољи филмски ствараоци са којима сам радио“, рекао је Дилон.

„Филм је медијум редитеља“

Каже да је филм медијум редитеља и да се ретко дешава да глумац у истом филму добије одличног редитеља, одличан сценарио и одличну улогу, па је добро ако се бар споје две ствари.

„Као у случају филма Кућа коју је Џек саградио Ларса фон Трира. Можда нисам баш прави избор за ту врсту филма, али се дивим редитељу и спреман сам да кренем на путовање са њим“, навео је Дилон..

Признаје да дуго прати Фон Триров рад, да му се диви и да су одмах склопили пакт поверења.

„Тражио ми је да му верујем. Зашто не бих? То је врло мрачан свет кроз који нас је водио. Прича и тема су врло мрачни, али је атмосфера на сету била врло креативна и важно је одвојити се од тога и схватити да је то уметничко дело, иако је Ларс настојао да све прикаже што реалистичније нарочито сцене насиља. Џек није социопата. Научио сам да социопата је неко ко постаје такав током живота, а психопата се рађа и Џек је рођен без способности да осећа емпатију“, рекао је Дилон.

Остварење Кућа коју је Џек саградио о серијском убици је Фон Триров први филм у коме је главни лик мушкарац.

"Када сам питао Ларса зашто жели да сними овај филм, одговорио је: Зато што је овај лик близак мени, само што ја не убијам људе. Ларс је човек кога много волим, пун је емпатије и врло је частан. Такође ми је рекао да су сви мушки ликови у његовим претходним филмовима били идиоти, а овај није", каже Дилон.

Признаје да није желео да погледа филм.

„Неки људи су ми рекли да им филм уопште није мрачан, да су у њему препознали много ироније и хумора. Ја наравно осећам да је мрачан. Када сам се вратио у Данску, Ларс ми је рекао да морамо да погледамо филм заједно. На крају филма сам му рекао да ми се допао и он ме је погледао: Стварно? Ја сам помислио, о не, сад ће да га промени, јер је он такав, не осећа се пријатно када људи хвале његове филмове“, испричао је Дилон.

„Глумац не може да тумачи лик уколико га осуђује“

Додао је да је улога серијског убице била велики изазов за њега, да се борио са ликом јер све што Џек ради се коси са његовим моралним компасом, а верује да глумац не може да тумачи лик уколико га осуђује.

Од контроверзне тинејџерске драме Деликвенти (1979), преко улоге школског насилника у филму Мој телехранитељ (1980), Дилон је убрзо постао слатки силеџија и отпадник у остварењима Шармерке (1980) и Текс (1982), па су уследили Кополини филмови Rumble fish (1983) и Аутсајдери (1983)...

„Увек сам могао да радим, увек сам имао прилика да радим. Понекад морате нешто да обавите само као обичан посао и питате се зашто се тако нешто снима, али урадим то јер је то мој посао, ја сам глумац. Највеће узбуђење настаје када вас нека понуда изненади, као на пример позив од Ларса. Једном сам са норвешким редитељем (Бент Хамер) радио екранизацију романа Чарлса Буковског - Фактотум. Иако сам читао Буковског, никада нисам помишљао да ћу играти његог алтер-его што је изузетно искуство за мене. Волим изненађења", рекао је Дилон.

Ужива у томе да не зна где га каријера може повести.

„Никад се нисам осећао пријатно ако бих филм посматрао као бизнис. Никада нисам умео себе да продам, нити сам желео да будем део холивудске политике. Можда би моја каријера била успешнија да сам радио такве ствари", додао је славни глумац.

Иако је режирао само један филм Град духова (2002), сматра да је филм душа и срце аутора.

„Емир, рецимо, снима управо филмове са душом. То је најважније и то је оно што недостаје већини холувудских комерцијалних филмова који су технички одлично урађени, али им недостаје срце. Они су производ, као када продајете конезрву парадајза. Говорим о холивудским филмовима, не америчким, јер у Америци имате неке одличне филмске ствараоце, који стварају са много срца и који су изван система", нагласио је Дилон.

Са Кустурицом је синоћ, за вечером, разговарао о томе како су у Холивуду седамдесетих година настајали одлични филмови изузетних редитеља, али се то променило.

„Прави се подела између онога што је за публику и што није. То не би требало да буде тако. Стално се посматра како је нешто или комерцијално или уметност и да да се та два појма не могу срести. То није тачно. Не верујем у то. Верујем да је публика жели више и да људи у филмској индустрији потцењују способност публике да пригрли филм“, констатовао је Дилон.

Дух независног филма, наглашава, мора преживети, јер филм је поезија и телевизија, која је врло узбудљива и пуна потенцијала, не достиже магију филма.

„Добар филм има моћ да мења нечији живот. Сигуран сам да би и Емир рекао да је у неком тренутку погледао филм који му је променио живот. Орсон Велс је био инспирисан Џоном Фордом, Питер Богданович Џоном Фордом и Орсоном Велсом, Ларс фон Трир је инспирисан Тарковским. Емир такође инспирише“, истакао је Дилон. 

Одушевљен је Кустендорфом који, примећује, слави прави филм и ауторе са гласом и истовремено је својеврстан инкубатор, јер помаже младим људима да се развијаја и пронађу свој глас.

„Велики фестивали су пијаца где људи продају своје филмове, али овакви фестивали треба да буду посвећени образовању и прослави филма. Видео сам неке врло интересантне (студентске) кратке филмове, а ту су и филмови великих мајстора које млади треба да виде, па и ја, јер и ја још увек учим“, рекао је Дилон, који је сада „загазио у снимање документараца“ и каже да је то најтеже што је икада радио.