Лопез: „Срећан као Лазаро“ је прича о данашњем друштву

Срећан као Лазаро, награђен на Филмском фестивалу у Кану за најбољи сценарио, представља причу о сусрету Лазара, младог паора који је толико добар да људи често мисле да је ограничен, и Танкредија, младог племића чија мајка, маркиза Алфонсина де Луна, краљица цигарета, третира фармере као робове.

Чврста веза је запечаћена када Танкреди замоли Лазара да му помогне да исценира сопствену отмицу, а њихово пријатељство постаје толико драгоцено да ће превести Лазара кроз време у потрагу за Танкредијем и Лазаро, потпуно непромењен, нађе се у великом граду у коме су породице остале без ичега због банака.

Тардиоло није професионални глумац и улога Лазара му је прво искуство у филмској индустрији због чега је на почетку, како је признао, осећао страх, али је успео, захваљујући редитељки, да превазиђе све потешкоће које су проистекле из неискуства.

„Случајно сам добио улогу, Аличе сам упознао на аудицији која је била у мојој школи близу места где је филм сниман и одабрала ме је. На почетку ми је на пробама било чудно, неке Лазарове особине су такође моје, неке ствари сам морао да научим. Плашио сам се на почетку јер никада нисам глумио, али ме је Аличе, својим карактером и приступом, убедила да се ипак упустим у то“, рекао је Тардиоло, који тренутно студира економију и не размишља да се пре завршетка студија врати глуми.

Луку Чикованија је Рорвахерова открила на интернету гледајући музичке спотове које је радио.

„Ја сам певач и бавим се музиком и Аличе и кастинг директор су видели на интернету моје спотове и позвали су ме на кастинг. Моја мајка је директор фотографије и када сам јој рекао да ме је Аличе позвала на кастинг, одмах ми је рекла да идем. Имао сам среће. Учио сам од осталих и било је стварно сјајно искуство“, прича Чиковани, признавши да га је Аличе често подсећала да је она редитељ, пошто је радећи спотове навикао сам да режира.

За Серђиа Лопеза је снимање филма Срећан као Лазаро било врло емотивно искуство, пре свега захваљујући редитељки која је, како је објаснио, учинила да се сви осећају као породица, битни њој и филму.

Истакао је да су глумци веза између редитеља и публике и да имају задатак да пренесу причу редитеља. Код филма, како каже, није важна само лепа слика, већ да филм говори нешто.

„За мене сви филмови су политични и овај филм је врло политичан, говори о снази доброте, невиности, саосећања са људима, свему ономе што је део човека и што нам је потребно“, рекао је Лопез.

Чиковани је рекао да редитељка није много са њима разговарала о идеји филма и самој причи, желела је да они „живе“ ситуације из филма, чак и да не читају сценарио по неколико дана.

„Када сам погледао филм, схватио сам да је то заправо филм о друштву данас, да смо ми и данас робови“, истакао је Чиковани.

У једном сегменту филма маркиза Де Луна на питање свог сина докле ће заваравати фармере да су кметови који немају права на плату, каже да они не знају за другачији живот и да би, када би им дала слободу, опет живели заробљени у својој беди.

„То је један од најважнијих сегмената да је живот такав какав је и да не постоји друга реалност. Исто је у данашњем капитализму. Људи у капитализму немају избора“, оценио је Лопез.