Зафрановић: „Окупација у 26 слика“ била је упозорење

Поводом 40. годишњице остварења снимљеног по сценарију Мирка Ковача, у Центру за културну деконтаминацију у Београду приказан је филм „Окупација у 26 слика“ режисера Лордана Зафрановића. Аутори истичу да је реч о остварењу које је било нека врста упозорења шта ће се десити на овим просторима.

Хвала храбри људи, што сте по овако тешким (временским) условима дошли да погледате филм, поздравио је Зафрановић присутне.

Редитељ се присетио „велике клапе“ која је радила на том филму, од Ковача, преко Филипа Давида као драматурга, Ранка Мунитића који је био сарадник на сценарију, па до Данила Киша, који је „углавном пушио и рекао пар великих ствари“.

„То је било време када смо осећали да ће се национализам поново разбуктати и то се и догодило деведесетих година и то по истом сценарију. Ја сам тада емигрирао у Француску, па у Беч, па у Праг, где сам и остао. Мирко Ковач је из Београда отишао у Загреб, Филип Давид је остао у Београду где је доста трпео за време Милошевићеве власти. Распала се једна клапа која је 20 година радила заједно и снимила трилогију (Пад Италије, Вечерња звона и Окупација у 26 слика) која говори о трагедији овог нашег Балкана“, рекао је Зафрановић.

Према његовим речима, и после четири деценије однос према филму Окупација у 26 слика није се променио – „Исток га прихвата, Запад га негира“. 

„Овај филм је био упозорење шта се може десити на овим нашим прсторима због национализма, да је мали човек способан да почини злочин против народа само ако му дође идеологија. У мени је остала горчина разочарења када сам деведесетих монтирао сцене из НДХ (у филму Тестамент), а онда исте гледао на телевизији у извештајима из Босне, Хрватске. То су биле потпуно исте сцене, само су у мом филму биле црно-беле, а у вестима у колору“, испричао је Зафрановић.

Књижевник Филип Давид је, на трибини након пројекције, рекао да је масакр у аутобусу централно место у филму око кога су развијали причу и присетио се пројекције у Кану када је пола сале током те сцене изашло узвикујући „Уаа, срамота“, а друга половина их је притом називала фашистима и аплаудирала сцени у којој усташе убијају маљевима и ножевима Јевреје и комунисте.

„Не знам како данас људи реагују на ту сцену након свих ужасних ствари које су се десиле, које су можда и надмашиле ту сцену. Те 1977/1978. имали смо нејасан осећај да би то могло да се деси, али нисам веровао. Бојим се како ће се ствари даље одвијати, јер увек постоји могућност да се то понови. Зато овај филм као велико уметничко дело и због своје антиципаторске тежње остаје на част и српској и хрватској кинематографији, па и југословенској на крају крајева, јер када гледам шта се све дешава, све више сам југоносталгичан“, истакао је Давид.

Глумац Иван Клеменц је признао да је једном гледао филм и да више не може, али и да не може да верује да је прошло 40 година.

Клеменц се присетио како га је Милан Штрљић позвао код Зафрановића уверен да он има праву улогу за њега, а онда су, „одобрени од Зафрановића“, послати да обиђу велику земљу и нађу трећег и нашли су Франа Ласића у некој кафани близу Дубровника.

Зафрановић је рекао да му недостаје „та клапа која је уметност поставила високо на лествици“ и сама уметност.

„Та лествица се урушила, данас постоји филмска мафија која се само бори за новац. Нема више продуцентског филма и тако је свуда у Европи, осим можда у Француској и Шпанији. Цела Европа је велики смешни циркус, ту су неки фоднови, скупљате поене на радионицама, драматурзи читају ваше анонимне текстове и данас је тешко снимити озбиљан филм“, оценио је Зафрановић.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво