Карановић: Хтео сам да направим другачији филм о селу

Снимљен по истоименој књизи Драгослава Михаиловића, филм је остао запамћен по интерпретацији Мирјане Карановић, којој је улога Петрије била дебитантска.

Приказ послератног периода у малом рударском месту у Србији веродостојно су представили великани српске филмске сцене међу којим су Павле Вуисић, Бранко Цвејић, Марко Николић, Радмила Живковић, Драган Максимовић, Милош Жутић, Оливера Марковић, Љиљана Крстић, Вељко Мандић...

Прича о тешком животу, али и несаломивом духу Петрије испраћена је музиком познатог филмског композитора Зорана Симјановића.

Срђан Карановић каже за Танјуг да је био потпуно потресен када је прочитао књигу Драгослава Михаиловића Петријин венац.

„Веровао сам да од тог штива могу да направим сјајну телевизијску серију. Понудио сам такву серију тадашњој Телевизији Београд јер ми је тражила нешто ново након великог успеха ТВ формата Грлом у јагоде, који је код публике имао велики успех. Мој предлог се допао уредницима телевизије. Од Драгослава Михаиловића су откупљена права и дуго сам писао сценарио за серију у трајању од 10 епизода. Казали су да им је то много, па сам скраћивао на шест епизода, па на четири, па сам онда онда одлучио да направим филм. Отишао сам у 'Центар филм', они су направили копродукцију са Телевизијом Београд и тако је настао Петријин Венац“, присећа се Карановић.

Славни редитељ је додао је увек желео да сними нешто ново и нешто што „не зна“.

„Желео сам да се намучим и исцедим из себе нешто што је на свој начин аутентично и другачије. Филмови су у ствари нека врста игра, а у свакој игри постоје различита правила. Користио сам различита правила у снимању различитих филмова“, рекао је Карановић.

Према његовим речима, када је снимао Петријин венац желео је да направи другачији филм од дотадашњих остварења која су настајала на тему сељачког живота у Југославији.

„Имао сам идеју, да то мало умијем, да осветлим... Звао сам легендарног сниматеља Томислава Пинтера и рекао му да бих волео да све изгледа као када би Висконти дошао на српско село и снимио филм. Онда смо заједно дошли до неких решења. Односа црних и белих боја. Суптилно смо стилизовали филм тако да та стилизација не боде очи. Тако је сеоски и рударски филм био другачији од свега што је на ту тему снимано у Југославији“, навео је Карановић.

Каже за себе да је био градско дете које је одрасло у Београду и касније се смуцало по светским метрополама...

„Урбана психологија ми је била ближа од живота на селу. Са друге стране како се снимају филмови о Лују 14. или научно-фантастични спектакли? Па једноставно. Бавите се великим истраживањем, што сам ја и учинио. Мој отац је био етнолог по образовању и у кући сам имао прилике да учим о фолклору. Позвао сам етнолога Ранка Баришића који је тада радио у Етнографском музеју у Београду и поставио му милион питања. Својим знањем и истраживањем сам инфицирао и остале чланове филмске екипе и тако је настао Петријин Венац“, објаснио је Карановић.

Пројекат „Вип кинотека“ има за циљ да сачува и заштити остварења која су обележила српску кинематографију, а проглашена су за национално културно добро од великог значаја.

Овим пројектом, који се спроводи у сарадњи Југословенске кинотеке и компаније „Вип мобајл“ и који тренутно обухвата 10 филмских остварења, започет је дуго очекивани процес дигиталне рестаурације српског филмског наслеђа.

Филм Петријин венац ће у наредном периоду кренути пут Србије и биће приказан у више од 10 градова.