„Корени“, како политика утиче и разара породицу

Какви су били односи у породици, политички сукоби, друштвени положај жена у Србији крајем прошлог века, гледаоци РТС-а ће моћи да виде у екранизацији романа Корени Добрице Ћосића, која ће бити приказивана сваке недеље од 20 часова на Првом програму.

Какав је изазов играти јуњакињу која симболизује жену у Србији последњих деценија 19. века?

Мислим да је изазов снимити нешто овако. Пресрећна сам што је РТС поново показао да има слуха за своје гледаоце и да негује своју публику. Сматрам да нам је литература коју смо успели да обрадимо јако потребна, да бисмо се запитали и вратили коренима.

Колико ова прича кореспондира са данашњим временом? „Корени“ обједињују више мотива - положај жене у друштву, породицу, политичке сукобе.

Бићемо сведоци како политика утиче и разара породицу. Пратићемо две приче, а мој лик припада једној од њих – кући Катића. Симка, коју тумачим, за мене је заиста била велики изазов. Она је присиљена да што пре роди. Насупрот нечему што треба природно да се деси, Симка мора то да уради што пре не би ли спасила ту кућу, саму себе и лозу Катића.

Симка се одлучује на један врло радикалан потез, који сматрам врло мудрим и храбрим и ту тајну коју је као херој однела у гроб.

Колико је одличан текст инспирисао глумачку екипу да дочара ту епоху и српско село из 19. века?

Овако добар текст захтева да има и добру глумачку екипу, која ће то успети да изнесе. Свако је урадио фантастичан посао, пре свега редитељ Иван Живковић који нас је водио.

Занимљиво је да се прича свих нас тицала, јер је свако од нас у породици или ближој околини чуо приче какве ће гледаоци видети у Коренима. Оно што одликује велику литературу јесте што је актуелна у сваком времену.

Да ли екранизација „Корена“ значи да гледаоци могу да постану нови читаоци Ћосићевог дела, због којег је он био први лауреат „Нинове“ награде?

Волела бих да ова серија буде почетак тога да се вратимо књигама Добрице Ћосића. Једна ствар је када читате књигу, а друга када се тај роман прилагоди серији.