„Хендсом фемили“ у Београду – од серије „Прави детектив“ до Тесле

Песме овог двојца спој су Бретове музике и Рениних чудних и мрачних прича о самоубиству, љубавном разочарању, лудилу, освети, неконтролисаној моћи природе, трагедији, сновима, крви, депресији, животу у малим местима, апокалипси, клаустрофобији, супермаркетима, духовима, огромним инсектима, смрти и - Николи Тесли.

Песма Tesla's Hotel Room је типичан пример споја старог и модерног, светла и таме, природе и цивилизације, карактеристичног за „Хендсом фемили“, у којем брачни пар Спаркс приповеда о Теслином бриљантном уму, заточеном у хотелској соби у Њујорку и одлучном да створи зраке смрти и комуницира са голубовима са прозорског симса.

„Желела бих да знам нешто о голубици коју је Тесла, наводно, оженио“, рекла је Фонету Рени Спаркс.

Портир њујоршког хотела где је Тесла живео је имао много прича о њему и венчању са голубицом, као и о многим запањујућим нацртима машина које су тајни агенти америчке владе однели одмах пошто је умро, објаснила је ауторка текстова које група изводи.

Према њеним речима, Тесла је био изузетан пример особе вођене сновима о унапређењу живота људи и њиховом бољем повезивању, без жеље да на томе заради.

Група „Хендсом фемили“ настала је 1993. године, као забава током викенда, пошто су се Брет и Рени Спаркс преселили у Чикаго, где нису никога познавали.

Заједнички живот су почели пет година раније у Њујорку, где је Брет студирао историју и магистрирао проучавајући средњовековне фламанске композиторе. Рени је дипломирала студије филозофије, пишући кратке приче, под утицајем Фланери О'Конор, Вилијама Фокнера и Франца Кафке. То је утицало да њене текстове, уз оцену да су чудни, бизарни, узнемирујући и трагикомични, пореде са делима Емброуза Бирса и Едгара Алана Поа.

Почетак њихове везе је Брет Спаркс описао речима: „Не можеш одбити жену са даирама и боцом текиле“.

Рени Спаркс први сусрет са мужем описује нешто другачије: „На факултету сам желела да плашим људе, а Брет је био прва особа која није побегла од мене“.

„Док сам била млада лепотица, имала сам мисију да будем застрашујућа и дивља. Као старија жена, желим да саосећам са људима, а не да их вређам. За то ми је требало много времена, лекова и лечења“, рекла је уметница.

Говорећи о споју породичног живота и професионалне каријере, Рени је упитала: „Са ким би више желели да радите него са особом коју волите?"

Док је њен муж констатовао да би сваки пар пре брака можда требало да заједно напише песму, сними плочу и крене на концертну турнеју, јер је то идеалан начин да сазнају колико су усклађени.

Међу њиховим славним обожаваоцима су Брус Спрингстин и Ринго Стар. Рени тврди да је бити део таквог „ветра песама“ много боље него „гомилати пластику и затрпавати море смећем“.

Оно што је Брету и Рени заједничко, осим талента, су ментални проблеми.

Песма My Ghost инспирисана је Бретовим боравком у психијатријској болници, после нервног слома. Брачни пар Спаркс тај тренутак одређује као прекретницу у животу и музици. Пошто је прихватио да болује од биполарне маничне депресије, Брет оцењује да не постоји било каква гламурозна веза између лудила и уметничког стварања. Напротив - лекови одржавају креативност.

„Имам обавезу да кажем да већина особа са менталном болешћу нису уметници, већ су, једноставно, болесни људи. Али, заиста изгледа да постоји веза између уметности и лудила... Док спавамо не сањамо довољно, због чега мрачне мисли морамо да искажемо на друге начине. То објашњава зашто и даље сањам да касним на предавања на колеџу и падам испите. Моји снови су прилично глупи“, истакла је Рени.

Према њеним речима, када је ступала у брак обоје су мислили да улазе у везу са изузетно нормалном особом, али да су им, пошто су се суочили са истином, лекови помогли да задрже креативност и остану заједно.