Александер Пејн: Студији снимају само велике и глупе филмове

Икона независног филма, аутор Странпутица, Небраске, Потомака и Све о Шмиту биће присутан сутра на свечаном отварању фестивала, а два дана касније примиће награду „Инди ајкон награду“ за животно дело и разговарати с београдском публиком о свом путу од независног филма до Оскара, након чега ће уследити пројекција његовог филма Смањивање (Downsizing).

У сусрет својој првој посети Београду, каже да се радује сусрету с љубитељима филма и да је почаствован позивом.

О односу (конфликту) америчког независног филма и Холивуда, у разговору с редитељима Христином Хаџихараламбус и Радославом Павковићем, примећује да није лако о томе говорити и да би се морали јасно дефинисати појмове „конфликт“, „независност“, чак и „реалност“.

„У мом случају, сматрају ме за режисера независних америчких филмова, али све моје филмове финансирали су студији. С друге стране, можете пронаћи 'стварно' независне америчке филмове малих буџета, чија је једина порука: 'Молим вас, ангажујте ме да направим велики филм'. Очигледно је данас главни конфликт у томе што холивудски студији финансирају само велике, често глупе и насилне филмове, на штету едукативнијих, зрелијих филмова. То је срамота и због тога наша култура трпи“, оценио је Пејн.

Запажа и да само неколицина филмаџија снима комедије, а још мањи број њих види комедију као озбиљну филмску форму, за њега „најозбиљнију филмску форму, погодну за бављење тешким и мрачним темама“.

„Комедија, иронија, сатира, коју год реч желите да употребите, стварају одличан ефекат који дозвољава људима да тешке теме сагледају са одређене дистанце и тако им приступе непристрасније. Као што је Оскар Вајлд умео да каже: 'Када говорите људима истину, морате их у исто време и насмејати. У супротном, убиће вас'“, нагласио је оскаровац.

Не може, додаје, да понуди савет како стварати комедије, „социјалне комедије“.

„Морају природно изаћи из вас. Али свакако можете добити инспирацију гледајући Чаплиновог Великог диктатора, Бити или не бити, филмове Милоша Формана или велики број италијанских комедија из педесетих и шездесетих година“, рекао је Пејн.

Када је реч о утицају европске кинематографије, прво му падају на памет Италија и Шпанија.

„Италијанска кинематографија у периоду од 40-их до 70-их година нуди бесконачну залиху дивних и инспиришућих, људских филмова. Што се тиче Шпаније, уживам у драматичном и гротескном – Виридијана је један од мојих омиљених филмова за сва времена. Наравно да је то Буњуел, јединствени филмски геније, али обожавам и друге шпанске редитеље. Погледао сам и доста француских филмова, али ми се не допадају као остали. Такође бих издвојио чешку кинематографију 60-их година. Нисам их погледао онолико колико бих желео, али поезија и хумор су одлика многих од тих филмова“, рекао је Пејн.

Себе, каже, увек оптужује да снима сатире које нису довољно бритке и да његовом раду шкоди то што је превише лепо васпитан.

„На Citizen Ruth је јако утицао филм Билија Вајлдера Ace in The Hole из 1951, али мислим да му недостају зуби тог малог ремек-дела. Election је филм за који сам мислио да има оригиналан приступ, али не толико у садржају, већ у форми: вишеструко преклапање гласова. Драго ми је јер људи мисле да је то сатира, али сам тада само мислио да правим комедију“, објаснио је амерички редитељ.

Наглашава да није битно одакле идеја за филм долази – из књиге, из другог сценарија или из сопственог сценарија, јер „сви филмови пролазе кроз утробу редитеља, тако да осликавају једино њега или њу“.

У сусрет пројекцији филма Смањивање, на питање да ли би се смањио ако би било могуће спасити планету, Пејн је кратко одговорио: „Нема спаса планети“.