Почела да ради Мрежа фестивала европског филма

Чланови новоосноване Мреже фестивала европског филма имали су свој први формалан састанак на Палићу, у оквиру 25. Фестивала европског филма Палић. Циљеви Мреже су сарадња, размена информација, искустава и програма ради бољег пласмана европског филма

Мрежу чине "Crossong Europe Film Festival" из Линца (Аустрија), "Festival cinema europio Leche" (Италија), Филмски фестивал у Котбусу (Немачка), „Ле Арк“ европски филмски фестивал (Француска), „Сканорама“ филмски фестивал из Виљнуса (Литванија), Европски филмски фестивал у Севиљи (Шпанија) и Фестивал европског филма (ФЕФ) Палић.

Циљеви Мреже су сарадња, размена информација, искустава и програма ради бољег пласмана европског филма, како су истакли извршни продуцент Палићког фестивала Илија Татић, Јоланта Гузаите Квинтус (Виљнус), Дарија Јанке (Котбус), Сабина Гебецтројтер (Линц) и Марион Вебер (Севиља).

Татић је рекао Танјугу да месецима одржавају неформалне контакте са фестивалима из целе Европе, али да је дошло до потребе да се та врста сарадње конкретизује.

„Први пут смо се, на нашу иницијативу, мало формалније окупили ове године у Берлину и разговарали о томе шта је наш интерес и шта можемо да урадимо у наредном периоду и замислили смо да кренемо у оперативнију фазу окупљања мреже. Тада смо договорили да на Палићу одржимо први формалан састанак“, рекао је Татић.

Према његовим речима, мрежа представља прилику да европски фестивали, који су мање-више сличне величине, сличног профила, да отворе простор за размену садржаја, програма, за едукативне активности и да кроз умрежавање обогате своје програме и обезбеде што квалитетније садржаје.

Према подацима које је изнела Сабина Гебецтројтер, сваке године у Европи се сними око 1.200 дугометражних играних филмова, а највећи број њих никада не уђе у биоскопе.

„На фестивалу у Линцу учествује око 180 филмова годишње, а само пет процената касније добије дистрибуцију. Ми из ове мреже желимо да дамо публици прилику да види разноликост и богатство европске продукције. Желимо да делимо искуства на различитим нивоима“, рекла је Гебецтројтерова на конференцији за новинаре.

Јоланта Гузаите Квинтус изјавила је да су реални у погледу ситуације у којој се налази европски филм.

„С једне стране постоји комерцијални притисак који отежава пласман европским и артхаус филмовима. Са друге стране су навике публике која све више гледа филмове онлајн, а не у биоскопу. Зато морамо ујединити наше напоре“, истакла је Квинтусова, додајући да за „Сканораму“ почетак пре 15 година није био лак, али да су временом успели да привуку публику.

Татић каже да желе да филмовима и ауторима који нису у фокусу дистрибутерских кућа и великих биоскопа пруже прилику да циркулишу више.

„Желимо да понудимо филмове из нашег региона, да добију простора тамо“, навео је Татић, додавши да имају потребу да брендирају своје фестивале, учине их видљивијим, аплицирају за средства код великих фондова.

Извршни продуцент Палићког фестивала скреће пажњу на то да се већина фестивала суочава са финансијским проблемима, са проблемом контакта са филмским центрима, дистрибутерима, са проблемом архивских филмова који се налазе по разноразним архивима и кинотекама.

На састанку је, према Татићевим речима, константован проблем развоја публике.

„Публика је иста група људи и код нас и у Севиљи и у Линцу. Разликује се само по величини простора и града, па Севиља може рецимо да привуче велики број деце за програм који је намењен искључиво дечјем филму, што ми немамо већ неколико година. Наша публика стари“, објаснио је Татић.

Према његовим речима, заједничку базу филмова пуне и селектори програма фестивала и гледају која остварења су остала ван радара и које ауторе би могли да позову да буду гости.

У плану су и развијање платформе за младе таленте, покретање иницијатива у области едукације, као и анимација нове, младе публике.

„Морамо да радимо на едукацији и да промислимо шта би било најефикасније, да ли да се прво посветимо едукацији професионалаца или публике. И једно и друго је потребно. Идеја је да имамо један целогодишњи циклус, као својеврстан караван“, најавио је Татић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво