Учидино „Неограничено напредовање“ на Фестивалу нитратног филма

Дело редитеља Томуа Учиде, настало по причи легендарног Јасуџира Озуе, представља социјалну и психолошку слику јапанског друштва. Проглашено је за најбољи јапански филм 1938. године у анкети часописа Кинема Јумпо.

Своју праву светску премијеру Неограничено напредовање имало је тек 2016. године, на ретроспективи филмова Томуа Учиде у Музеју модерне уметности (МОМА) у Њујорку. Великан јапанског филма који је за пет деценија снимио безмало 60 играних филмова, имао је ту несрећу да му се велики број раних филмова води као изгубљен.

На претходним фестивалима нитратног филма у Кинотеци су приказана његова ремек-дела Полицајац (1933) и Земља (1939), а такав статус има и Неограничено напредовање.

Узбудљив сценарио Јасутара Јагија, на основу Озуове приче, омогућио је Учиди да направи луцидну социопсихолошку фреску Јапана пред Други светски рат, коју носи незаборавни глумац Исами Косуги у роли Токумаруа.

Главни лик, службеник једне токијске корпорације Токумару гради нову кућу. Извођач радова тражи му знатно већу суму од уговорене, тврдећи да је цена материјала скочила. Токумару пристаје и прави план о финансијским издацима претпостављајући да ће радити до своје 65. године. Међутим, граница за пензију спушта се на 55 година, а он ју је већ премашио, те председник компаније кроз сузе отпушта Токумаруа и његове старије колеге.

Током олује, Токумару доживи колапс и падне у несвест. У сновима, уместо отказа добија унапређење и сви његови планови се остварују. Када се пробуди, убеђен је да је сан јава, одлази у канцеларију, седа на шефовску столицу и позива колеге на прославу у ресторан. Ситуација постаје крајње непријатна када колеге позову његову ћерку да дође и одведе полуделог оца.

Несрећан крај је после рата претворен у срећан одлуком продуцената, упркос противљењу Учиде и Озуа, а оригинални филм је изгубљен. Постојећа копија представља некомплетну верзију коју је касније реконструисао Учида, а делове који недостају заменио је међунатписима.

Великан јапанске и светске кинематографије Акира Куросава својевремено је изјавио да Учидини велики филмови нису лоши, али да он лично воли његове раније радове, а поготово Неограничено напредовање.