Кански победник ексклузивно за РТС

После 21 године од победе Шохеија Имамуре у Кану, Златна палма поново одлази у Јапан. Пето учешће Хироказуа Коре-Еде у такмичарском програму, донело му је заслужени тријумф јер његов филм је у низу овогодишњих друштвено ангажованих савремених прича једноставно изванредан, што је потврдила и председница жирија Кејт Бланчет.

Као и у претходним делима редитељ се и у Крадљивцима бави проблемима самоће, рањеног детињства, неодговорним родитељима.

Стиче се утисак да сте опседнути разореним породицама које по сваку цену покушавате да одржите на окупу.

„Када је породица разорена, почнеш да примећујеш неке ствари о њој. Кад је моја мајка отишла, недостајао је стуб породице, па сам почео свашта да примећујем. Неко други је морао да преузме ту улогу како би одгајио следећу генерацију. Све те ствари испливају на површину тек када фали члан породице. Зато тежим таквим причама.“

Опус Хироказуа Коре-Еде наликује софистицираној теленовели породичних перипетија. Иако наизглед хладни, његови филмови су топли и нежни, баш као и Крадљивци са којима је освојио Кан.

Ко су „крадљивци“, јунаци вашег филма, и шта им је заједничко?

„Они су чланови породице која није биолошка. Лик мајке у филму каже да деца нису напуштена већ пронађена. Сви су они искључени из друштва, из породица које везује крвно сродство. То им је заједничко. Занимљиво је да се та новонастала атипична породица није саставила из љубави на почетку, али је временом постигнута хармонија коју нису имали у својим биолошким породицама.“

„Заједничка нам је страст према филму, овде смо да прославимо седму уметност“, рекао је култни редитељ Мартин Скорсезе када је са Кејт Бланчет отворио врата 71. Канског фестивала.

Тако је и било јер је са ефемерне забаве и звездане еуфорије, акценат био тамо где му је и место. У мирној атмосфери на филмском платну.