Нови „Фаренхајт“, застрашујућа Бредберијева визија

О књигама које страдају на ломачи, о гротескним ватрогасцима који пале ватру где не треба, о кафкијанским досијеима грађана који читају, о потпуној доминацији електронских медија, о застрашујућем безбрижном друштву блиске будућности.

Као и књига, и филмска адаптација Фаренхајт 451 снимљена у продукцији ХБО-а, парабола је о тоталитарном свету непосредне будућности. А то је свет опседнут сликом и телевизијским психо-тестовима.

Да ли би људи могли да се препознају у свету који стварате у овом филму?

Надам се да ће људи препознати себе и своје друштво у филму јер филм нисмо сместили у будућност већ у помало измењену сутрашњицу. Желео сам да људи осете да је то свет у којем живимо данас и да би поново требало да се уплаше од Бредберијеве визије.

Бредбери је предвидео да људи нису рођени једнаки, већ да их је изједначила ватра што се и сада дешава, јер делује као да мултикултурализам понекад брише културе.

У улози капетана ватрогасца, Мајкл Шенон је још једном показао да може као мало ко да ноншалантно зарони у тамну страну.

На који начин филм говори о тренутном стању политике у свету, када је реч о култури, медијима и образовању?

Врло је релевантан. Нажалост, тренутно имамо посла са много дезинформација. Много људи жели да контролише становништво, да их натера да нешто мисле и ураде, тешко је не помислити да неко стално жели да манипулише тобом. А то се уклапа у суштину ове приче.

Често вам редитељи дају насилне и помало гротескне ликове. Како се с тим носите?

Не знам. Само радим свој посао. Сваки лик који глумим је друга, посебна особа. Не гледам на то на тај начин.

Шенон - звезда Револуционарног пута, Ноћних звери, Облика воде и ХБО серије Царство порока - и редитељ Рахим Бахрани, осим у Фаренхајту, сарађивали су у још једном остварењу о лошим системима. Реч је о филму Деведесет девет домова, који је на 44. Фесту освојио награду за сценарио, а Шенон проглашен најбољим глумцем.