Лордан Зафрановић: Српски филм је веома жилав

Један од најзначајних југословенских редитеља председаваће петочланим жиријем који ће наградити најбоља остварења и ствараоце домаћег филма на предстојећем Фесту.

Зафрановић каже да Србија има традицију стварања остварења са документаристичким оквиром који су на уверљив начин показивали најболније и најосетљивије тачке друштва.

„У Југославији је српски филм забрањиван и цензурисан, али је, ето, преживео све. Увек имам велика очекивања од редитеља из Србије, јер на различит начин говоре и данашњем свету. Сигуран сам да ће жири којим председавам и публика Феста имати прилику да види одличне филмове настале у Србији“, рекао је Зафрановић.

Он напомиње да је Фест упркос свему опстао као један од најзначајњих филмских фестивала у овом делу Европе.

„Фест је без сумње празник филма. Малопре сам срео неколико пријатеља који памте први Фест, али нажалост они ме информишу ко је све умро у међувремену од људи који годинама на различите начине утицали на Фест. Новинарским извештавањем или прављењем филмова Фест је остао место сусрета филмских занесењака и људи који верују да ће кинематографија упркос свему опстати“, истакао је Зафрановић.

Славни редитељ је истакао да је боравак у Београду искористио да преговара са РТС-ом око настанка филма Деца Козаре.

„Сценарио за тај филм је написао Арсен Диклић и људи у руководству РТС-а су сагласни да уђемо у реализацију снимања тог остварења. Злочини у Другом светском рату су тема коју ја стално провлачим кроз своје филмове. Тако ће бити и овог пута. Видећемо како ће продуценти заокружити целу причу, али ја сам оптимиста“, објаснио је Зафрановић.

На Фест стиже неколико филмова из Хрватске.

Према Зафрановићевим речима, кинематографска продукција је генерално пала свуда у свету, јер редитељима биоскоп више није једино место где би волели да им филм буде приказан.

„Променио се поглед на филм. Редитељима су фестивали у првом плану. Само у Хрватској има 54 фестивала. На тим остварењима се приказују филмови који се израђују у домаћој радиности. У процесу настанка филма редитељи запосле све своје из фамилије. Да ли ће тај филм после премијере на неком фестивалу бити приказиван у биоскопу то нажалост никоме није приоритет.“

Према његовим речима, београдски Факултет драмских уметности дао је изузетне глумце међу којима је био и Небојша Глоговац.

„Глоговац јесте био један од најзначајнијих глумаца југословенског простора. Верујем да ће та фантастична београдска школа за глумце створити још једног Небојшу Глоговца“, рекао је Зафрановић.