Иштван Сабо: Свака идеологија жели да мења наше животе

Сабо је на данашњу конференцију за новинаре, уочи почетка 46. Феста дошао право са аеродрома, али је упркос умору и глади, разговарао са новинарима о будућности филма и малом човеку под притиском идеологије.

Широј публици познат по трилогији коју чине Мефисто, Пуковник Редл и Ханусен, аутор остварења Састанак са Венером, Сунце, Taking Sides, Као Јулија, често се у својим филмовима бави односом појединца и политике, говори о историји из угла обичног човека.

„Живимо на истом простору средње Европе и иза нас је слична прошлост. Да ли постоји и једна породица у средњој Европи коју нису дотакла политичка и историјска дешавања у 20. веку? Од Првог светског рата, преко фашизма, Хитлера, Другог светског рата, Стаљиновог времена, свака породица живи под притиском идеологије и свака идеологија жели да мења наше животе“, рекао је Сабо.

Редитељ је додао да је то искуство његове бабе и деде, његових родитеља и његово лично искуство.

„У мојој породици није било краљева, премијера, градоначелника и зато о историји могу да говорим само из угла обичних људи“, објаснио је Сабо.

На питање о улози кинематографије данас, каже да је доста размишљао о томе.

„Не постоји савремени филм. Постоје само добри и лоши филмови. Добар филм је онај који нам говори о ономе што може бити и наше искуство, који дирне људе и то постане њихово лично искуство“, сматра Сабо.

Он је нагласио да добар филм мора бити и забаван и подсетио да је Буњуел рекао да добар филм може бити занимљив, фантастичан, креативан, једино не може бити досадан, а Анджеј Вајда да добар филм носи поруку.

Сабо се присетио да када је он почео да учи о филму, крајем педесетих и почетком шездесетих година, филм је био на врхунцу и учио је од фантастичних аутора попут Куросаве, Буњуела, Бергмана.

„Данас ви у свом дому имате између 60 и 80 телевизијских канала и зашто бисте по киши или снегу изашли и отишли у биоскоп? Ту је још и интернет и сваки петогодишњак може да притисне дугме и прође кроз целу историју светске кинематографије. Ситуација због тога није једноставна“, приметио је Сабо.

Он верује да ће се са филмом десити исто што и са књижевношћу.

„На полицама имамо одређен број одабраних вредних књига, док се око нас све друге штампају у стотине хиљада примерака. Верујем да ће филм преживети. Да ли ће он бити за 100 људи уместо 2.000 као данас? Вероватно. Не знам шта ће бити сутра“, рекао је.

Сабо се нада да ће његове колеге у будућности стварати дивне филмове: „Надам се да у филмским школама имате студенте који ће правити филмове попут Човек није 'тица и Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ-а Душана Макавејева“.

Један од оснивача Европске филмске академије, 2007. је добио награду „Александар Лифка“ Фестивала европског филма „Палић“, а сећа се и да је 1988. боравио у Београду две недеље где је предавао у Београдској филмској школи при Факултету драмских уметности.

„Имао сам лепо искуство, носим лепе емоције. Сада могу да говорим само и визуелним променама које сам запазио на путу од аеродрома до Центра 'Сава'“, рекао је Сабо.

Иштвану Сабу ће награда „Београдски победник“ бити уручена на отварању 46. Феста.