Судар: Дисидентство је потребније него икад

Такмичарски програм 11. фестивала на Мећавнику, истиче Судар, одличан је и филмови студената и младих аутора из читавог света изузетно су добри у погледу идеја и продукције.

„Мало ми се срце цепа када видим да су млади људи, колико год да су пристојни и фини и често делују повучено, потпуно свесни да живе у свету који је нестабилан, који има много проблема. Остале колеге у жирију кажу: 'Све је ово дивно и красно', али колико њих ће заправо успети да оствари каријеру у савременим условима који су све суровији за нове продукције“, констатовао је Судар.

Према његовој оцени, има дивних филмова, поготово са Блиског истока, у којима чак и када су комедије јасно се види да су њихови аутори свесни свих проблема у својим државама и у окружењу и шта све њихова друштва држи затвореним у метастази.

„С једне стране ме то боли, али осећам се сигурније и самопоузданије да видим да младе генерације добро препознају све и надам се да ће они урадити нешто боље него што смо ми“, додао је професор лондонског универзитета.

Судар сматра да је одлична идеја „Кустендорфа“ да директно спаја младе таленте са онима који су узели великог замаха у каријери и да се то искуство директно дели: „Сваком аутору је сваки следећи филм први, сваки донесе нове проблеме за које нико унапред не може да вас припреми него морате изнова да доносите креативна решења“.

Филмски центар Србије је крајем прошле године, када се навршило 50 година филма Скупљачи перја, објавио Сударову књигу Портрет уметника као политичког дисидента: Живот и дело Александра Петровића, базирану на његовој докторској дисертацији, а која је претходно изашла 2013. у Бристолу.

„Александар Петровић је отворио пут ауторима попут Емира Кустурице, Слободана Шијана, пут за нова промишљања шта је наша култура. Он је први донео спектакл великог филма, а да није партизански“, објаснио је Судар, нагласивши да је Петровићево дело нешто на шта се треба стално освртати и из чега се може много научити.

Када је о дисидентској култури реч, Судар истиче да је интересантно колико је код нас и даље тај термин осетљив и да је доста критикован зато што је баш то изабрао.

„У књизи се тај термин више односи на филмове где се прати развој политичке мисли аутора чији се први филм звао Уз друга је друг, који је славио увођење самоуправљања, а онда се временом мењао, учио, да би крајем шездесетих година дошао до филмова попут Биће скоро пропаст света који су били критиковани на највишим партијским састанцима“, објаснио је професор.

Судар констатује да је култура данас доста промењена, да је много лакше говорити о многим стварима, али је све мање стварно радикалног промишљања, које је као и увек веома потребно.

Због тога сматра веома важном сатиричну драму Квадрат Швеђанина Рубена Естлунда, такође госта овогодишњег „Кустендорфа“, који се отворено суочио са многим демонима.

„Дисидентсво је потребније него икад“, нагласио је Судар.

Говорећи о кинеметографији на простору бивше Југославије, Судар је подсетио да смо деведесетих година преживели велику трауму и да је дошло до потпуне промене продукционих односа.

„Сада полако долази до реадаптације, до изградње нових продукционих односа и нормално је да нису могли сви одмах да се снађу у томе и да је због тога дошло до пада продукције. Када имате мањи број филмова, онда квалитет иде иза тога. Има много талента, пуно воље и надам се да ће бити све боље и боље“, навео је Судар, додавши да је добро што постоје копродукције између бивших југословенских република.

Поред академске каријере и писања о филму, Судар припрема са Николом Мијовићем, колегом са студија у Лондону, играни филм Границе кише.

„Границе кише видимо као наше љубавно писмо простору са ког смо потекли. Филм говори о љубави и нади, а радња се дешава на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске“, рекао је Судар додајући да се нада да ће филм већ следеће године бити у бисокопима.