Дрвенград, подсећање на врхунска сценографска решења Миљена Креке Кљаковића

Кустуричино остварење Подземље (1995) захтевало је изградњу улица и зграда оштећених током немачког бомбардовања Београда 1941. године, подрума у коме протагонисти чекају крај рата који се одавно завршио, као и објекат који је у филму представио мрежу подземих тунела који се простиру испод читаве Европе.

Емир Кустурица је подсетио да је филм Подземље „рођен“ на почетку грађанског рата у бившој Југославији и да је све потекло од комада Душка Ковачевића и анегдоти о двојици који су држали људе испод земље уверени да Други светски рат још траје.

„У поезији и прози понекад пронађете златно јаје, јер та идеја кореспондира са много метафора, између осталог са метафором пропаганде која је није само комунистичка већ и капиталистичка идеја која је само постала софистициранија. Све што је дошло после те добре идеје је реализација прелепе параболе и матафоре људског живота данас“, рекао је Кустурица.

Прослављени редитељ је нагласио да је сценографија била главни елемент у креирању простора који ће одговарати перцепцији људи који треба да проведу два-три сата уз ликове који су дубоко уверени у оно што сви знамо да није истинито.

„Када се у Србији се обратити великим сценографима и кажете им шта желите да направе и да буџет није велики, одмах ће вам рећи: 'Ја сам погрешна особа. Ја желим да креирам све.' Код Миљена Кљаковића имате читав низ аутора чијих визија се није држао. Он није слушао шта му говорите, увек је радио шта је желео. У том случају имате два избора – да се свађате са сценографом, што није добро јер морате да се сачувате за глумце и сценарио, или да нађете неког ко ће платити велику цену тога. Имао сам среће да сам нашао људе који су очајнички желели да раде филм са мном“, испричао је Кустурица.

Према његовим речима, процес развоја сценографије за Подземље био је тежак, али и интересантан тренутак, јер све у шта верујете се нађе на екрану.

„Увек мислим како се редитељи сете свега што мора бити у соби у којој је камера. То је немогуће, јер је то као писање књиге. Зато је Крека донео милион детаља и милион елемената који су били повезани камером Вилка Филача и захваљујући тој координацији направили смо нешто грандизоно у овом филму“, нагласио је прослављени редитељ.

Каријера богата креативним решењима 

Кљаковић је током 40 година каријере стекао међународну репутацију и признања, захваљујући раду на више од 30 филмова.

Добитник је бројних награда са свој рад, укључујући награде Француске филмске академије и Европске филмске академије за Деликатесну радњу (1991) Марка Кароа и Жана Пјера Женеа. Сценографско решење за тај филм подразумевало је изградњу објекта – зграде у коју на врхунцу филма продире вода и руши спратове.

Са Кустурицом је сарађивао и на филмовима Дом за вешање (1988) и Аризона дрим (1993). За потоњи филм Кљаковић је направио ентеријере продавнице кадилака и ранча у Аризони, као и упечатљив реквизит – хибрид бицикла и летеће машине браће Рајт.

Ову необичну летелицу у филму конструише главни јунак, којег игра Џони Деп.

Као сценограф радио је и на филму Храбри (1996), режисерском дебију Џонија Депа, за који је ваљало направити насеље окружено пустињом и огромном депонијом смећа.

Номинацију за награду Еми у категорији најбоље сценографије добио је за телевизијски филм Распућин (1996) Улија Едела, док му је изградња реплике античке Троје за мини серију Јелена Тројанска (2003) донела номинацију за Награду за сценографску изузетност Америчког удружења арт директора.

За филм Врсте 2 (1998) Кљаковић је израдио ентеријере свемирског брода и биолошке лабораторије по којима се крећу ксеноморфне врсте из маште уметника Х.Р. Џиџера.

Снимање мини серије Дина (2000) изискивало је израду објеката као што су Империјална палата, Палата куће Харконен, као и престоницу Пешчане планете – град Аракин са улицама и зградама.

За филм Тајни пролаз (2004) изградио је реплику дела Венеције из 16. века на површини од 80.000 квадратних метара.

Паклени ред (2003) подразумевао је реплику ентеријера базилике Светог Петра у Риму, укључујући Бернинијев бронзани покров над гробом првог црквеног поглавара.

Сценографија за филм Маџида Маџидија Мухамед (2015) је просторно највећи објекат који је Кљековић до сада изградио. На површини од 120.000 квадратних метара направио је реплику Меке из средњег века, византијског манастира Босра и више ентеријера.