Роскам: Криминални елементи су део људске природе

Према синопсису, када је Ђино срео Бенедикт десила се љубав на први поглед, страсна, безусловна, ватрена. Она ради у породичној фирми, али је и возач на ауто-тркама, док је Ђино онај нормалан тип, згодан и кул, међутим са тајном која може да угрози његов живот и живот људи око њега.

Ђино и Бенедикт мораће да се боре против судбине, разума и слабости како би сачували своју љубав.

Роскам је објаснио да га је филм ноар увек интригирао и одувек воли тај жанр и сматра да све велике приче имају у себи елементе криминала.

„Ако желите да портретишете људско биће, не можете да игноришете оно изван закона. Ако искључите те елементе, онда ограничавате себи могућности описа људске природе. Свако од нас носи у себи одређен морални код који прекрши бар неколико пута током живота, али то не значи да постајемо криминалци“, рекао је Роскам.

Елемент насиља, према његовим речима, такође је нешто што је део људске природе и сматра да то не може да се игнорише.

„Људи кажу да је танка линија између поштовања закона и криминала. Ја сматрам да је то велика сива зона којом можете дуго да се крећете током живота“, истиче редитељ.

Роскам примећује да себе сматрамо цивилизованим бићима, али да испод тога смо сви заправо животиње и само је питање када ће та скривена природа избити на површину.

Каже да му није циљ да едукује људе о моралу, већ да покаже да и са страховима и скривеним зељама може да се живи, а да се не упадне у опасност.

Уметност у томе има важну улогу, као врста ритуала и игре.

Као „хомо луденс“, човеку је својствено да се игра, а Роскам сваки ритуал сматра игром, па чак и суђење.

Дечија игра, фудбал, позориште, филм, све је, према његовом мишљењу, игра која у једном тренутку док траје постаје реалност и ту се играмо најдубљим емоцијама што није опасно.

Филм, према његовим речима, не може да проузрокује насиље, може га подстаћи ако већ постоји намера, због чега сматра да има више предности него мана.

У Верности он истражује и тему апсолутне љубави, шта је апсолутна љубав и које су њене последице.

„Сви маштамо о апсолутној љубави као нечему што траје до смрти, о љубави која подразумева да ћемо остати верни другој особи и у најесктремнијим условима, али заправо не желимо да се десе такве ситуације које ће нам потврдити ту апсолутну љубав. Ја у филму истражујем тему апсолутне љубави, али не желим такав живот какав имају моји јунаци да бих потврдио да је у питању таква љубав“, објаснио је редитељ остварења Бикова глава и Прљава испорука.

Студенти су приметили да филм почиње призорима лепог времена, са пуно светлости и живописним костимима, да би се на крају филма то променило у лоше време, сивило, што утиче на атмосферу филма и емоције публике.

Роскам је био одушевљен тим запажањем и рекао да је свом директору фотографије рекао да жели визуелно да филм буде као тракачка стаза - сиви асфалт са бојама около, додавши да је Брисел сив град у који су убацили боје.

Не воли пробе са глумцима, те практикује да у гардероби разговара са глумцима и заједно граде ликове.

„Гардероба је сјајно место за дискусију о ликовима. Глумци воле више сами да пробају, а ја да дођу првог дана на снимање и представе ми лик који су изградили. Мислим да ако глумцу даш слободу да сам изгради свој лик и донесе ти првог дана снимања, осећаће мањи притисак током снимања“, објаснио је Роскам свој процес рада са глумцима.

На питање ко је од редитеља највише утицао на њега, Роскам је рекао да је такав утицај већи на почетку каријере и да са сваким новим филмом аутор постаје независнији и удаљава се од оних који су утицали на њега.

Више воли себе да посматра као део одређене кинематографске традиције у коју уноси свој јединствен глас, али је ипак поменуо Скорсезеа који је утицао на њега пре него што је уопште одлучио да се бави филмом, затим браћу Коен, али и Спилберга и Мајкла Мена.

Подједнако воли да снима у Америци и Европи, али примећује и међусобне разлике у филмској индустрији које постоје и које он прихвата.

Истиче да у европским земљама, попут Белгије, држава је та која финансира кинематографију, док у Холивуду „један човек држи новчаник“ и одлучује о свему, због чега аутори имају већу слободу и могућност импровизације у Европи, него у Америци где продуценти све контролишу.

„У Европи онај који добије новац, поседује филм. У Америци онај који даје новац, поседује филм“, приметио је Роскам и најавио да ће следеће остварење снимати у САД.

Роскам је похвалио студенте јер постављају одлична питања и додао да му је веома забавно да одговара на њих, па их је на крају радионице позвао да наставе дружење пошто остаје у Дрвенграду до краја фестивала.

Чим је стигао у Дрвенград, Роскам је био видно узбуђен јер је чуо да је то место потпуно посвећено уметности, па се унапред радује свом учешћу у свему томе.