Естлунд: Људи се све више боје једни других

Естлунд је тријумфовао на Канском филмском фестивалу, као и на додели награда ЕФА са својом саркастичном драмом Квадрат, који је отворио и овогодишњи „Кустендорф“.

„То је дивљи филм. Бави се важним темама, али истовремено настоји да томе приђе са дивље стране. Јесте о нашем времену. Живимо у веома конфузном времену када је у питању наш осећај кривици. У свету је више него икада конфликата и ми се осећамо немоћније“, приметио је Естлунд у интервјуу Танјугу.

Одговорност за све те конфликте је, како каже, сведена на ниво појединца.

„Поставља се питање шта ћеш ти урадити и онда обично следи одговор: 'Не знам шта да урадим. Можда управо то говори о нашем времену'“, рекао је Естлунд.

Аутор остварења Туриста, за који је 2014. године добио награду жирија у канској селекцији „Известан поглед“, каже да смо више него икад свесни одговорности коју имамо, али да се не сналазимо у заједничком раду на решавању проблема.

Он сматра да је на сваком појединцу да покуша да реши проблем, али на неким стварима морамо радити заједно и ту настаје проблем.

„Данас је таква ситуација да ако имате неки проблем који треба решити, морате да осмислите ПР кампању од тога како би привукли људе и ако та кампања није добра, нико се неће укључити. Такмичење између сиромашних и на пример аутистичних особа у скретању пажње на своје проблеме добија на значају тек у некој маркетиншкој кампањи, што је опасно“, упозорио је Естлунд.

На питање да ли је Квадрат као место поверења и једнаких права и обавеза за све могућ у реалном свету, каже да дефинитивно јесте.

„Ако погледате Шведску шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година, имали смо јаку демократску владу и мислим да је то изградило друштво унутар кога је постојало поверење између појединаца. И даље имамо доста поверења једни у друге, али се то доста променило од 2005. и то треба узети озбиљно јер последице могу бити катастрофалне“, рекао је редитељ.

Естлунд је испричао да су у Шведској шездесетих година преко ноћи променили правило и почели да возе десном уместо левом страном.

„То је урађено за једну ноћ и тог првог викенда је било мање несрећа него у недељама које су уследиле. Када погледате, то је невероватно. Значи ми можемо да успоставимо и прихватимо један такав друштвени договор и саобраћајна правила могу да се упореде са поверењем и одговорношћу“, приметио је шведски аутор.

„То је и идеја квадрата у мом филму да направимо неколико линија на улици и да успоставимо договор да ако неко стоји унутар тог квадрата, моја је обавеза да помогнем тој особи. То свакако захтева много рада, али је могуће“, додао је Естлунд.

Редитељ сматра да су људи у Шведској данас изгубили поверење које су некад имали у заједничке пројекте, у друштво.

„Тако је 2008. створено прво ограђено друштво. Око неколико кућа је подигнута ограда и то је агресиван начин да се каже: Ово је граница наше одговорности, преузимамо одговорност за све унутар ограде, а све изван доживљавамо као претњу. То заправо скреће пажњу на оно што се дешава изван ограђеног простора, на који начин га посматрамо, да ли је тај простор одговорност грађана Шведске или државе. Све то је конфузно када је у питању наша улога као људских бића“, приметио је Естлунд.

На питање да ли лично верује другима, каже да зависи од ситуције до ситуације, али углавном има поверења у друге људе.

„Нисам веровао пилоту када је требало да летим из Гетеборга за Београд. Можда не верујем српском пилоту, али то је ствар предрасуда. Сада се то променило“, додао је уз осмех.

Естлунд је на отварању „Кустендорфа“ насмејао посетиоце испричавши како се уплашио летења кроз снежну олују у малом авиону који је Емир Кустурица послао по њега и рекао да су му дешавања тог дана пружила одличан материјал за нови филм који ће се звати Славни догађаји и тренутак пре тога.

Шведски редитељ је приметио и раст параноје у друштву, да се људи боје иако немају разлога за то.

„Ако погледамо, стопа криминала у Шведској је опала, а људи се све више боје једни других. То је чудно. Мислим да то има везе са капиталистичком економијом. Ако си уплашени конзумент, онда си много ефикаснији конзумент него ако се не бојиш“, рекао је он.

Естлунд истиче да се то може посматрати на различитим нивоима.

„Рецимо ако погледамо одевање, константно се трудимо да се уклопимо. И ако немамо самопоуздање, осећамо страх и више трошимо. Важно је да своје понашање ставимо у контекст економије и морамо бити тога свесни. У супротном ћемо бити потпуно изгубљени“, додао је он.

У свом новом филму Triangle of Sadness Естлунд се посветио модној индустрији.

„Моја жена је модни фотограф и испричала ми је много прича о модној индустрији. Назив филма потиче од назива бора између обрва које се стварају када човек има превише брига у животу. Али не брините, могу да се среде ботоксом. Triangle of Sadness је сатиричан приступ индустрији лепоте“, објаснио је редитељ.

Скреће пажњу на чињеницу да лепота омогућава брзо уздизање на друштвеној лествици.

„Ако си рођен веома леп, можеш то да искориштиш и трансформишеш у своју економску добит. Бити модел је само један од начина. Овај филм заправо говори о мушком моделу који почиње да ћелави што је страшно за његову каријеру и женском моделу која је лезбијка и одбија захтеве богатих мушкараца“, испричао је Естлунд.

Кустурица је претходног дана похвалио Естлундово остварење Квадрат приметивши да од када је он добио Златну палму није било филма који је тако успешно креирао саркастичну, духовиту, иронијску дистанцу.

„Сарказам и иронија су начин да се укаже на одређене теме и да о њима почнемо да размишљамо на другачији начин. Не прихватам постојећи опис света и тражим други начин и то може да се истакне кроз хумор“, рекао је Естлунд.