Сорентино: Сви моји филмови су нека врста грешке

Италијански редитељ Паоло Сорентино одржао је на „Кустендорфу“ радионицу за студенте и младе ауторе који су имали много питања за славног аутора о његовој поетици, писању, визуелном аспекту филмова, али и реакцијама на серију „Млади папа“ и зашто се режисери данас окрећу серијама. Филипински редитељ Паоло Виљалуна рекао је да је одушевљен што је гост „Кустендорфа“, истакавши да у његовој земљи многи Кустурицу сматрају идолом.

Сорентино је приметио да је данас публику тешко привући у биоскопе због чега се редитељи одлучују да снимају телевизијске серије као другачију врсту филма, оценивши да је Дејвид Линч одлично схватио да ће до публике лакше доћи кроз серију Твин Пикс.

Истакао је да није фан филмова који окупљају велики број људи и да је гледање дуге серије сличније односу који читалац има са књигом.

Сорентино је истакао да су сви његови филмови врста грешке јер он увек жели да сними нешто духовито и бира ликове који су у његовој глави смешни да би му онда људи око њега рекли да те ствари баш и нису смешне.

„Увек покушавам да направим нешто смешно. Мрзим филмове који све третирају озбиљно“, рекао је аутор за кога је Кустурица рекао да је тренутно највећи редитељ на свету.

Да снима филмове, каже, одлучио је када је схватио да свирање гитаре захтева више страсти и учења и када је сазнао да режирање тражи само по мало знања из области музике и филма.

„Бити гитариста или лекар сувише је тешко за моју лењост. Али сам касније схватио да снимање филмова ипак није тако лако као што ми се на почетку чинило. Да ако желите дуго и добро тиме да се бавите, морате да изградите оригинални поетски универзум, што није уопште лако. Тешко је све то из главе, цео тај универзум ограничити на два сата трајања филма“, рекао је Сорентино.

Признао је и да се током снимања првих филмова строго држао сценарија, да би се у последњима окренуо више импровизацији и следио осећај који би имао тог дана када снима.

Сорентино је, одговарајући на питања студената како од смешног дође до меланхолије, каже да је он увек негде између и да због тога и бира моћне ликове, јер се иза тог сна о моћи крију меланхолија и усамљеност.

Један од студената режије из Србије је рекао да је Велика лепота редефинисала његов поглед на филм, а на његово питање о музици у филму, Сорентино је признао да ако му се допадне песма, он је убаци у филм.

Признао је и да је у младости желео да буде ди-џеј, али да није имао одговарајући карактер за тај посао и ту своју фрустрацију отклања у монтажи, а понекад користи музику која је у контрасту са сценом што може бити опасно.

„Најпаметнији редитељи не користе музику“, сматра оскаровац.

На молбу студента да им препоручи неку књигу, Сорентино је рекао да би радије да млади аутори седе на његовом месту и њему препоруче нешто.

„Ја мислим да не знам ништа ни о чему, али сам научио да пишем читајући књигу Путовање на крај ноћи, Луја Фердинанда Селина. Покушао сам да та стил имитирам пишући сценарио. У тој књизи је садржано велико знање о људским бићима и животу и била је право откровење за мене“, рекао је славни редитељ.

Каже да глумце обично бира на основу утиска да ће са њима провести лепе тренутке током снимања, понекад је једини критеријум да су духовити, али и примећује да се некако поклопи са тим да су они заправо и одлични глумци.

„Обично паметан глумац је и добар глумац, али често се дешава да они који су глупи и не сналазе се у стварном животу, када добију сценарио, све брзо укапирају“, приметио је прослављени редитељ.

На почетку је, како је објаснио, био опседнут контролом свега, све је желео да држи у својим рукама, али са годинама има све мање страсти и све веће поверење у монтажера са којим је сарађивао на свим својим филмовима и који га добро познаје да чак бира и музику уместо њега.

Посаветовао је младе ауторе да увек бирају досадног монтажера и открио да је соба за монтажу место где „можете бити дубоко неискрени“.

Иако су му браћа Коен рекла да не сме да се служи триковима, он ипак сматра да је филм израз трикова које аутор учи током година бављења филмом.

Не воли пробе са глумцима пре снимања, јер ако зна шта ће се десити на снимању, онда му је то досадно. „Много је узбудљивије видети шта ће урадити током снимања“, додао је Сорентино.

Збунило га је питање зашто у својим остварењима има толико секса, дроге и рокенрола и после краћег размишљања рекао је да је његов 10 година старији брат оличење те идеје и да вероватно покушава да креира његов свет.

Питања о религији је избегао уз образложење да је то компликована тема да би о њој говорио на енглеском, али је ипак рекао да није верник и да не може да објасни због чега га толико окупирају та питања, оценивши да је „права култура у религији“.

Највише ужива у писању, када крене у реализацију идеје коју годинама има.

„Када се деси нешто лепо на снимању, онда је то још боље. Монтирање ми је врло напорно, а најбољи осећај је када направите нешто дивно“, рекао је Сорентино.

Увек снима на правим локацијама, сматра да је најважнији избор избор локација које су визуелно интересантне и користи предмете које пронађе на лицу места, уверен да прави живот тог дана када снимате може много помоћи.

Сорентино такође наглашава да је важно да аутор воли ликове које креира.

„Нема смисла снимати филм о некоме кога мрзиш. Заправо највећи изазов је волети неког кога у стварном животу не волиш, као што је случај са Берлусконијем“, рекао је Сорентино, који није смео да говори више о свом новом филму о Силвију Берлусконију.

Рекао је и да није добро пратити реакције јавности на свој филм, али је ипак приметио да се Ватикан на почетку није оглашавао повом његове серије Млади папа, да му не би придавали превише пажње, да би касније дошле позитивне реакције иако је конзервативни папа кога су креирали у серији потпуна супротност актуелном поглавару Римокатоличке цркве.

„Ако имате још питања, одговараћу из хеликоптера“, рекао је на крају Сорентино који је упркос томе што је журио на лет, остао још мало да би потписивао књиге заинтересованим студентима.

Сорентину је у Дрвенграду уручена награда за будуће филмове Дрво живота, у програму „Рестроспектива великана“ приказују се његови филмови, док ће наредних дана у сали „Стенли Кјубрик“ посетиоци моћи да 24 сата дневно гледају серију Млади папа.

Виљалуна: Емир је за нас идол

Филипински редитељ Паоло Виљалуна, чији се филм Рикша, награђен Златним пехаром на Шангајском филмском фестивалу, приказује у програму „Савремене тенденције“ 11. „Кустендорфа“, каже да је за њих Емир Кустурица идол и икона.

„Прошле године је на Кустендорфу био филипински редитељ Лав Дијаз и рекао ми је да је забавно овде и онда ме позвао Емир. У Манили имамо лош сигнал и требало ми је мало времена да схватим да је то Емир. Морате да схватите да је за нас Емир идол. Освојио је Златну палму што је најважније признање у кинематографији. Помислио сам, да ли је то заиста Емир“, рекао је Виљалуна Танјугу видљиво одушевљен и почаствован што је гост „Кустендорфа“.

Прво што каже свим филмским ствараоцима јесте да буду искрени према себи и верни себи.

„Видимо да су редитељи сада нове рокенрол звезде. Већина су ту више због славе, него да испричају причу. Када улазиш у кинематографију, мораш да будеш свестан да то није лако и зато говоримо независним ауторима да буду искрени према себи. Само тако можеш бити искрен у својој причи“, истакао је Виљалуна.

Редитељ је нагласио да је дељење своје приче велика моћ.

Виљалуна се сматра припадником филипинског новог таласа, који је нарочито допринео да независни филмови снимљени дигиталном техником добију своје место у националној кинематографији и на међународним фестивалима.

„Моји филмови су веома филозофски. Ми смо земља трећег света, врло смо сиромашни и веома смо религизони. Углавном се ослањамо више на Бога него на тежак рад и моји филмови говоре о идентитету и тешком раду, о религији, животу и смрти“, рекао је Виљалуна.

У сарадњи са аниматорком и редитељком Елен Рамос 2005. је започео Љубавну трилогију, којом истражује мрачне нијансе романтичних односа.

„Илузије“ су 2006. награђене на фестивалу у Пусану, Робијаш је био први филипински филм приказан у главном програму фестивала у Монтраелу и Солуну, док је Бескрајно збогом” награђен на Међународном филмском фестивалу Сохо у Њујорку.

Са Патрицијом Евагелистом, новинарком, писцем и продуцентом, почео је 2010. снимање документарне серије Стоyлине.

Нада се да ће снимати наставак класика филипинске кинематографије који је Лино Брока режирао пре 40 година.

„Власник ауторских права и уједно главни глумац ме је питао да ли би хтео да радим наставак тако да сада држим палчеве да ће до тога и доћи“, рекао је Виљалуна.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. септембар 2024.
11° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи